Епископ Исихије: Не сме да буде раздора и ближњег треба да осећамо као себе!
У Недељу средопосну, на празник Светог Јована Лествичника, Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Исихије је предводио литургијско сабрање у Храму Светог Георгија победоносца, уз саслуживање свештенства из Ваљева и појање певнице и хора при новонасељској цркви. Свечаност богослужења умножена је одликовањем чином протојереја оца Александра Гајића, дугогодишњег служитеља олтара ове светиње
“Верујем Господе, помози моме неверју” и “Овај се род ничим не може истерати до молитвом и постом”, два су усклика која данас слушамо из Светог јеванђеља (Мк 9, 17- 31) од оца младића чијег је сина мучио дух неми (први) и Самог Господа Христа (други), наша Црква пред нашу љубав ставља великог подвижника поста и молитве Светог Јована Лествичника, аскетског учитеља и светионика наше Цркве, навео је у литургијској проповеди Преосвећени Епископ ваљевски г. Исихије. Свети Јован Лествичник и Преподобна Марија Египћанка, којој је посвећена следећа недеља Часног поста, својим примерима показују да је подвиг нешто што је природно за човека, нешто што нам Господ дарује као силу да себе преображавамо уз благодат Божју и сами постанемо преподобни. То би, истакао је Владика Исихије, сваки хришћанин требало да има за циљ, иако се у световном схватању на реч “преподобан” гледа са подозрењем и чак исмевањем. Истина, образложио је он, такво гледиште може бити узроковано фарисејском преподобношћу, којој смо склони ми у Цркви када се пред ближњима “сурвамо у гордост”, односно погрешно носимо благодат коју смо примили.
– Важно је да никада себе не хвалимо и да се трудимо да друге похвалимо. Важно је да сваки дар Божји знамо да долази од “Оца светлости”, да дајемо славу Богу и, ако добијемо неко умиљење, знамо да га нисмо достојни и да пред собом схватамо себе као непотребне служитеље Божје. То је најчешћи пад нас који смо схватили озбиљно своју побожност. Код људи ван Цркве не може да буде та врста пада. То је опасно, јер дар Божји изврћемо и чинимо нешто што је и нама и ближњима на погубу- упозорио је Владика Исихије на слабост људске природе, која каткад може довести до пада у гордост и прелест, од чега нас разговори са духовницима могу сачувати када им се обратимо спремни да се тог духовног терета ослободимо. То је детаљно и сликовито описао Свети Јован Лествичник и његову књигу “Лествица” требало би да чита свако од нас, препоручио је ваљевски архипастир, уз напомену да све што говори текст да пробамо да чинимо у својим малим посним напорима.
– За све нас важи да палу и повређену људску природу коју носимо још од првородног Адама и ту палост допуњујемо својим гресима, са напором воље и са истинским трудом, уз веру у Господа, одолевамо. Кад Господ види да покрећемо себе, Господ даје све што је потребно- поучио је Владика Исихије о труду на који смо призвани као деца Божја да у своје животе, као и животе ближњих и заједнице унесемо блаженства која добијемо.
На Светој Литургији Епископ Исихије је одликовао чином протојереја оца Александра Гајића. Благосиљајући одликованог, Владика је пожелео да њему и његовим духовним чедима чин првосвештеника буде на радост и укрепљење.
Говорећи о данима Часног поста, који су ове године и у знаку бурних дешавања (протеста студената и грађана) у Ваљеву и Србији уопште, Владика Исихије је истакао да ни на који начин не сме да буде раздора, посебно међу нама у Цркви, због различитог односа (подржавања и противљења) према протестима.
– Наш Патријарх (Порфирије) нас надахњује да озбиљно схватимо своју веру, изнад свега да волимо свог ближњег. Не сме да буде раздора и треба ближњег да осећамо као себе- подсетио је Владика Исихије на поруке које је у више проповеди упутио српски првојерарх, а којима смо позвани да понекад претрпимо неправде, јер само носећи крст можемо да узрастамо.
– Ако носимо крст у смирењу, у љубави и трпљењу и вери да нам га је Господ понудио као чашу спасења, тај труд који уложимо је благословен и изграђује нас- закључио је ваљевски архипастир данашње обраћање својим епархиотима.
Архипастирску грамату којом се обзнањује владичанска одлука је прочитао ђакон Александар Панић, а више верника је приступило Светој тајни причешћа.
Ј. Ј.
