Владичанска Литургија у Покровској цркви

Епископ Исихије: Не може да се дође до покајања без жеље за Богом

Прве припремне недеље за улазак у Часни пост, Преосвећени Епископ ваљевски г. Исихије је предводио литургијско сабрање у Храму Покрова Пресвете Богородице, уз саслуживање свештенослужитеља из Ваљева и појање певнице и Црквеног хора “Хаџи Рувим” са диригентом Милицом Степановић Баба- Милкић 

Да бисмо ушли у Велики пост и у њему се припремили за највећи догађај у људској историји- Васкрсење Господа Христа, потребно је да имамо жељу да Га видимо онако како је то желео Закхеј, богати старешина цариника, чији сусрет са Спаситељем доноси јеванђељски одломак (Лк 19, 1- 10), који се у овој недељи чита на Светoj Литургији. Објашњавајући друштвене прилике у ондашњем Израелу под римском влашћу, улогу цариника као сакупљача пореза за окупаторе, те град Јерихон- најстарији град на свету, Владика Исихије је указао да је народ тада био суочен са, данашњим речником речено, корупцијом и проклетством. Али, Господ Христос улази у тај град, што такође илуструје Његов долазак међу нас, јер сви смо на неки начин искварени од првородног греха, илити сви смо житељи Јерихона, а тежимо да будемо житељи Јерусалима- оличења Царства Божјег у ком се људска природа исправља покајањем и постаје боголика.

– Тај искварени корупционаш Закхеј жуди да види ко је Исус. То значи да без обзира на то колико је човек искварен, у њему увек постоји жеља за Богом. Она може да буде скрајнута и потопљена у многе грехе и световне душепогубне жеље. Али, она постоји зато што се сличним тражи слично, јер човек је створен са људском природом која је боголика и та природа тражи божанску природу- објаснио је ваљевски архипастир потребу за Творцем, која је присутна у човеку ма колико да је огрезао у грех и злоупотребио од Бога дате дарове. Дубином свог исквареног бића, Закхеј осећа да кроз “град греха” пролази Спаситељ и, не марећи за исмевање суграђана, пење се на смокву, а Господ, будући зналац срца свих нас, осећа Закхеја и најављује да ће доћи у његов дом. То нам показује колико је, указао је Владика Исихије, важна жеља да видимо Господа.

– Господ је дошао да спасе грешнике, а не праведнике. Да спасе онога ко може да увиди свој грех и из срца се обрати да му Господ помогне да почне да се мења. Али, не може да се дође до покајања без жеље за Богом. Свако од нас добија ту жељу, она тиња у нама, али искушења и задовољства овог света нас отклоне од тога, а Господ је ненаметљив и одговара само онима који желе да Га виде. Ово нас подсећа и на то да не треба да осуђујемо грешника, да гледамо трун у оку ближњег, а пренебрегавамо балван у нашем оку- скренуо је пажњу Владика Исихије на опасност греха осуђивања, који се често јавља код људи, када себе доживе праведнима и са презиром гледају на друге. Ту, истакао је он, нема простора за Божју благодат колико год да човек живи по закону Божјем. Свако треба да се труди најпре према себи, а потом према онима који су му поверени, родитељ према деци, наставник према ученицима… Свако у свом положају треба да се труди да из љубави чини оно што је до њега, тражи у себи пламен жеље за Господом и то постави као темељ жеље за покајањем, да би нам Господ “дошао у дом као Закхеју”, поучио је ваљевски архијереј.

На крају Литургије, Владика Исихије је подсетио на примере светитеља, који су се уподобили Господу зато што су Га љубили “свим срцем, душом и умом” у већој мери од обичних људи. Они живе у заједници са Њим, а свако од нас може то да окуси на Светим Литургијама и у молитвама. 

– Кад нас Господ позове, треба да се одазовемо у молитви, а да бисмо до тога дошли, морамо да се трудимо да се навикнемо да живимо са молитвом и постом. Да се више одазивамо призиву Господњем, а мање испољавамо везаност за ствари овог света- закључио је Владика Исихије, благосиљајући верни народ у најстаријој ваљевској светињи.

Ј. Ј.