Епископ Исихије: Ближњи је ту да бисмо га волели
У Недељу 25. по Духовима, Преосвећени Епископ ваљевски г. Исихије је предводио литургијско сабрање у Храму Вазнесења Христовог у Убу, уз саслуживање свештенослужитеља из Ваљева и појање певнице и Црквеног хора „Богородица Тројеручица“ под управом Дуње Капларевић. Посебно свечани тренутак данашњег сабрања у средишту Тамнаве било је рукоположење ђакона Марка Филиповића у презвитерски чин и одликовање чином протојереја оца Зорана Марковића, које је Владика Исихије обавио у убској саборној светињи
Крајњи циљ нас овде на земљи јесте да задобијемо вечни живот у Царству небеском, о чему је Господ Христос често говорио и чудима која је чинио то и показивао. Томе поучава и данашњи јеванђељски одломак (Лк 10, 25- 37) у коме Господ Христос, одговарајући на питање, својеврсно кушање законика о задобијању вечног живота, подсећа на древне законе о љубљењу Господа и ближњег и, кроз параболу о милостивом Самарјанину, који помаже човеку којег су разбојници претукли у Јерихону, указује на важност бриге за ближњег и помагање у невољи. Наиме, крај човека пролазе свештеник и левит, не чинећи ништа, док насупрот њима, Самарјанин му завија ране, доноси га у гостионицу и плаћа гостионичару збрињавање, провео је у проповеди сабране протојереј Небојша Миливојевић, архијерејски намесник тамнавски, кроз дирљиву јеванђељску причу, лако разумљиву свима нама-
- Човек који је запао међу разбојнике смо сви ми, цео род људски од Адама па докле буде људске душе. То смо ми на овој земљи, путујемо овим пролазним путем, који је некада дужи, а некада краћи. Наилазимо на разне проблеме у овом животу. Као што је овај човек наишао на разбојнике који су га претукли, тако и ми наилазимо на разна искушења, разне грехове који нас муче и убијају да нам не дају да се изборимо да задобијемо вечни живот- указао је прота Миливојевић на универзалност људског усуда, са којим предстоји борба до вечног царства.
- Самарјанин који је пришао човеку је Господ Христос. Он је Тај Који је пришао и сажалио се. Он је Тај Који је напустио Очев престо, Који је дошао међу нас да нам покаже праву истину, пут и живот, односно да нам пружи лек како је Самарјанин пружио претученом човеку. Господ Христос нам је пружио лек кроз Свете тајне, молитве, врлине… Дао нам их је и показао како треба да их испуњавамо, да бисмо ходили правим путем- навео је проповедник.
Гостионица, у коју је Самарјанин одвео рањеника је храм, Црква коју нам је Господ установио на земљи да буде место нашег окупљања и разговора са Богом. Ближњи су, истакао је прота Миливојевић, наша породица, наши сродници, они који су нам помогли, али и они којима ми притекнемо у помоћ. Томе нас учи Господ Христос и, закључио је архијерејски намесник тамнавски, ако слушамо и држимо до науке коју нам је оставио, задобићемо Царство небеско.
У обраћању верном народу на крају Литургије, Епископ Исихије је честитао данашњи празник у коме прослављамо Преподобног Јоаникија Девичког и Светог Цара Уроша, благосиљајући рукоположеног ђакона Марка Филиповића и одликованог проту Зорана Марковића да и убудуће часно служе олтару Свете Цркве и повереном народу. Осврнувши се на данашњу јеванђељску причу и питање „Ко је мој ближњи?“, које би свако од нас изнова требало да поставља, а на које Господ одговара причом о добром Самарјанину, једном од најчувенијих новозаветних прича.
- Господ нам указује да је ближњи онај ко је око нас. Не мора да буде сродник, пријатељ, чак ни познаник. Добри Самарјанин, који није ни исте вере, долази до човека коме је потребна помоћ и пружа му је. Ближњи је ту да бисмо га волели, а то подразумева одрицање од себе и жртву, пре свега да се молимо Господу за ближњег. Господ нас је створио у милијардама, не зато што је Њему потребно, већ зато што хоће да имамо многе људе око себе и на многе начине реагујемо љубављу. Пре свега у својим домовима према онима који су нам најближи, али да не заборавимо и оне странце који требају нашу помоћ на Блиском Истоку, у Украјини, свугде где има рата, али и на нашем мученичком Косову, где леже мошти Јоаникија Девичког и чувају нас- поручио је Владика Исихије бројним верницима у убском Храму Вазнесења Господњег.
Ј. Ј.
