Исусова молитва је лек за 21. век
- Један од истакнутих научних посленика млађе генерације др Данило Михајловић, теолог и психотерапеут, одржао је предавање „Страх и анксиозност“ у оквиру циклуса „Православље и млади“ у Вишем јавном тужилаштву у Ваљеву. Предавање је окупило велики број махом младих Ваљеваца, а присуствовао му је и свештеник Саша Ђурђевић, парох при Храму Светог Саве у Норт Порту (САД), који је заједно са протонамесником Дејаном Трипковићем 2008. покренуо овај циклус сабрања са циљем приближавања православне вере и науке младима, али и свима који желе да уреде свој живот према њиховим начелима-
На претпразништво Преноса моштију Светог великомученика Георгија и 15. годишњицу земаљске кончине Патријарха српског Павла, Црквена општина при Храму Васкрсења Христовог у Ваљеву, по благослову Преосвећеног Епископа ваљевског г. Исихија, угостила је доцента на катедри за библистику Православног богословског факултета у Београду др Данила Михајловића, сертификованог системског породичног психотерапеута, у широј јавности препознатљивог по примени синтезе широког опсега теолошког знања и психотерапеутских вештина у препознавању душевних болести и отклањању њихових тегоба. „Страх и анксиозност“, тема коју је др Данило Михајловић расветлио на трибини у Ваљеву, несумњиво једна је од најактуелнијих у данашњем времену, будући да су ове појаве код човека 21. века изузетно распрострањене. Зашто осећамо страх да ћемо се онесвестити, осрамотити пред великим бројем људи, страх од летења авионом и томе слично? Ти страхови производ су трауматских искустава из прошлости и стоје насупрот оним рационалним- од, рецимо, уједа пса. У њима смо заглављени, јер не препознајемо сигурност у окружењу. То се, указао је др Данило Михајловић, може приметити и приликом исповести, када људи исповеде оно што их мучи, али не престају са понављањем таквог понашања. Потребно је, навео је предавач, развити однос према томе, а то се постиже умно- срдачном молитвом „Господе Христе, помилуј ме грешног“, која је лек за 21. век. Емоције чежње, збуњености и фрустрације прве су које се формирају у човеку и прате нас током целог живота. Тако настаје анксиозност, односно погрешан начин ношења са страхом. С њом у вези стоји депресија, илити потиснута туга, најчешће праћена сузама, али не и нужно. Наиме, напомиње предавач, ако смо плакали, не значи да смо проживели тугу и ослободили се ње. Заглављеност у емоцијама услед разочарања због тога што ствари у прошлости нису биле како смо желели или, пак, страха од будућих догађаја и даље постоји и може узроковати разне телесне тегобе попут болести штитне жлезде, срца итд. Страх је потребно освестити и освештати, а то се постиже развијањем односа са Богом, у Светој тајни покајања у којој се суочава са собом, прихвата своје стање, туга ослобађа и постиже промена, што је суштина ове Свете тајне којој приступамо са благословом Бога, од Кога страх не сме да нас одвоји, истакао је др Михајловић.
Образлажући страх од бивања исмејаним или кривим у друштву великог броја људи, те губитка контакта, што је једно од најболнијих могућих искустава, предавач је навео да је у човеку остао неотпуштен набој из прошлости и не можемо да заштитимо себе. Остајемо у њему, јер нисмо имали сигурно окружење, неког одраслог ко би видео шта се у нама догађа. Често не видимо шта је у нашој деци док се не догоде неки трагични догађаји.
- Златно правило гласи да ће дете моћи да препозна своје емоције, да их функционално изрази у мери у којој то могу родитељи, посебно мајка. То можете приметити уколико имате изазов са одређеном емоцијом- страхом, бесом, тугом или усамљеношћу, погледајте на који је начин ваша мајка то изражавала! Ово не говорим да бисмо неког осуђивали, већ да бисмо разумели и нашли начин да то мењамо у животу у Христу- рекао је др Михајловић.
Савремена наука доказује да окружење у ком одрастамо је кључно за то шта ће се активирати у нама, што је велика истина вере да нисмо предодређени за нешто, да нам је то судбина или да нам је ускраћена слобода, него начин на који функционишемо са нашим ближњима, посебно са децом, то постаје њихов однос према себи и њиховој деци. Наша хришћанска одговорност је, истакао је др Михајловић, начин на који функционишемо сами са собом и у којој мери то повређује ближње.
Када сумирамо функционисање страха и све из прошлости, да ли се ослобађамо тога? То јесте циљ за нека искуства, али генерално главни циљ психотерапије јесте да се фокусирамо на то како сада функционишемо и у којој мери нас оно одраније сада блокира, да бисмо помогли човеку да не живи своју прошлост, већ овде и сад, објаснио је др Данило Михајловић.
- Не смемо бити заглављени у нездравом „точку кривице“ која нас временом мрви. Постоји „здрава кривица“ која човека наводи на покајање. Потребно је развити однос према томе шта се у нама буди овде и сада. То можемо урадити тако што ћемо развијати наш однос пре свега са Христом умно- срдачном молитвом или Исусовом молитвом, јер она је лек не само за 21. век, већ је била лек и претходних двадесет векова, а ми смо се удаљили од тог предивног ресурса Цркве која благодатно стоји на један дохват бројанице- један је од савета које је др Данило Михајловић дао на изузетно посећеној и примљеној трибини у Ваљеву. По завршетку излагања, др Михајловић је одговарао на питања свих који су желели да о овој актуелној и важној теми прошире своје знање.
У име Преосвећеног Епископа ваљевског г. Исихија, предавача и посетиоце поздравио је и благословио архијерејски заменик протонамесник Филип Јаковљевић.
Циклус „Православље и млади“ биће настављен 5. децембра 2024. године, такође у Вишем јавном тужилаштву, предавањем о теми „Да ли смо довољно добри родитељи нашој деци?“ које ће одржати Ваљевка др Биљана Пиргић, дечји психијатар и психотерапеут.
Ј. Ј.
