- На претпразништво Светих Козме и Дамјана, свештенство Ваљевске епархије, на челу са Преосвећеним Епископом ваљевским г. Исихијем, молитвено се опростило од блаженоуснулог протојереја- ставрофора Мирослава Иванковића, дугогодишњег пароха при Храму Светог великомученика Димитрија у Марковој Цркви-
Заупокојена Архијерејска Литургија служена је у Храму Светог Димитрија, у коме је прота Мирослав Иванковић пуне две деценије служио Господу, посвећено, предано и у обиљу јеванђељске љубави сабирао своје парохијане и све намернике, које би боготражитељски путеви довели у ову древну светињу, чији темељи сежу у 15. век због чега је, поред своје лепоте, и споменик културе. У храм, али и духовни живот овог краја, прота Мирослав Иванковић принео је мноштво од Бога му датих дарова као неимар дома Божјег и сваке људске душе. Обновио је храм и парохијски дом, а живот на старање му поверене заједнице учинио богатијим, подсетио је у опроштајном слову архијерејски намесник колубарски протојереј- ставрофор Саша Тимотић. Био је миран, тих, скроман, омиљен међу браћом свештеницима и парохијанима. Његов земаљски крај онакав је за какав се православни хришћани моле- без бола, миран и без срамоте, рекао је отац Саша Тимотић.
- Упокојио се наш драги прота као велики богаташ, јер је велико богатство делима својим послао испред себе и оставио иза себе. Био је човек кога је тешко било не поштовати и не волети. Драги оче проте, наш живот од рођења према смрти се приближава свом крају. Ти си дошао на крај пута. Некад је тај пут био леп, широк и пун радости, али некад узак и тежак, са много мука и невоља. Није важно колико је човек живео, већ шта је за време свог живота урадио. Ти си на земљи сведочио Васкрслог Господа и својим примером показао како свештеник треба да живи. Сав живот си посветио Богу, својој породици и парохијанима и дошло је време да примиш награду у Царству небеском- закључио је архијерејски намесник колубарски, опраштајући се од драгог у Христу брата.
Прота Мирослав Иванковић је служио у Храму Светог Димитрија, у народу званом Маркова Црква. Имао је молитвено заступништво великих светих имена и био га је достојан. Такође, још један знак јесте и то да се Господу преставио на дан Светог Краља Милутина, познатог по својој побожности, задужбинарству и ревновању за реч Божју, баш како се и прота трудио око ове светиње, речи су Преосвећеног Епископа ваљевског г. Исихија на опелу уснулом служитељу светосавског олтара, којег су на пут пред Господа одасвуд у Маркову Цркву дошли да испрате људи који су га волели и поштовали.
- Ми хришћани верујемо у живот вечни, верујемо у васкрсење. Али, када дође до смрти неког нашег ближњег, можемо да будемо потресени и лијемо топле сузе туге за њим. Али, као што каже апостол:“Ми нисмо као они који немају наде…“ Ми смо Христова чада, ми смо примили Свету тајну крштења и залог вечног блаженства. Зато, уместо ридања које представља очајање, бесмисао и безнађе, ми на гробу певамо:“Слава теби, Боже…“ Молимо се за душу проте Мирослава данас, када стоји пред Васкрслим Господом, да он уђе у радост Господара свога и да нас на тајанствени начин тамо чека, а ми да поживимо своје животе овде достојно и његовог труда и имена хришћанског- поручио је Владика Исихије, опраштајући се од преминулог проте.
У присуству породице, браће свештеника, бројних парохијана и поштовалаца, прота Мирослав Иванковић сахрањен је у порти Храма Светог великомученика Димитрија, за којег је током земаљског живота био везан великом љубављу.
Ј. Ј.
