Владичанска Литургија и одликовање у Саборном храму

Епископ Исихије: Чинећи добра ближњима, дајемо у име Господње и унесрећенима

  • У Недељу 20. по Духовима, Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Исихије је предводио литургијско сабрање у Храму Васкрсења Христовог, уз саслуживање свештенослужитеља из Ваљева и појање певнице и црквених хорова „Емануил“ и „Хаџи Рувим“ са диригентима Вањом Урошевић и Милицом Степановић Баба- Милкић. На крају богослужења, Епископ Исихије је одликовао звањем протонамесника оца Дарка Крунића, пароха при ваљевској катедралној светињи и духовника Геронтолошког центра-

Јеванђељски одломак данашњег дана о васкрсењу сина удовице из Наина (Лк 7, 11- 16) упућује нас на суштински однос Бога према човеку заснован на неизмерној љубави, коју видимо управо у делу васкрсења младића. Ова кратка прича, указао је у литургијској проповеди протонамесник Саша Максимовић, сажима историју од стварања света, преко одвајања човека од Бога услед греха непослушања, умирања па све до спасења света и човека, које се збива оваплоћењем Сина Божјег.

  • Човек је у рају имао хармонију тела и душе и све што је потребно људском бићу. Али, како описује Свето писмо, у тај духовни мир, под утицајем ђавола, укључује се наше „ја“, наше его, буди се наш понос, сујета, похлепа и себичност. Од тада до данас, човека прати духовни немир и духовна глад коју нико и ништа на овом свету не може да насити. Човек се удаљио од Бога као извора живота и почео тешко да живи, како је Бог и рекао да ће бити. Али, Божја љубав је бескрајна , пуна стрпљења и праштања према човеку. Када је Бог видео како човек бесмислено страда и умире, сажалио се и преко Свог Сина излио на њега непресушну реку милосрђа и бесмртности- објаснио је отац Саша Максимовић снагу милости Божје, која спасава човека од греха и смрти преко Сина Божјег, Који узима све грехе људске и смрт претвара у кратак сан из ког ће нас пробудити кад буде време. О томе, указао је проповедник, сведоче и васкрсења четвородневног Лазара, Јаирове кћери и младића којег је поворка уснулог носила улицама Наина.

Васкрсење Христово, истакао је отац Саша Максимовић, је историјска чињеница, коју су посведочили и нама пренели Свети апостоли, а опште васкрсење реалност коју ми чекамо, а потврђујемо је на свакој Литургији. Говорећи о људској потреби за чудима као мотивима веровања за неке људе, протонамесник Максимовић је казао да за васкрсење из мртвих постоји шест сведочанстава, по три у писмима Старог и Новог завета, те као седмо сведочанство Васкрсење Господа Христа. Закључујући проповед, он је подсетио на речи Спаситеља упућене Светом апостолу Томи, који је поверовао у Његово Васкрсење тек видевши Га,  које гласе:“Блажени су они који поверују, а не виде“, а  упућују нас на веровање у записано.

У обраћању вернима на крају Свете Литургије, Владика Исихије се надовезао на проповед оца Саше Максимовића, рекавши да сваког од нас чека опште васкрсење, без обзира на то да ли смо крштени, да ли живимо побожно или не и каквог смо здравственог и менталног стања.

  • Свако људско биће добија вечни живот васкрсењем. Ми се овде на земљи опредељујемо како ћемо ући у васкрсење. Ако уђемо са љубављу, живећемо у рајском стању већ овде, а онда у вечности. Ако уђемо без љубави, то није добро и наша вечност је стање пакла. У овом свету имамо искушења, разне ствари кроз које морамо да прођемо као појединци, затим у породици, у односу са децом, а некада је читава наша земља пред тим искушењима- објаснио је ваљевски архипастир. Поткрепљујући своју проповед, он је навео недавну несрећу у Новом Саду, у којој је услед рушење надстрешнице на железничкој станици живот изгубило више људи. Када се овакве трагедије догоде, указао је Владика Исихије, код многих људи се јављају питања попут:“Зашто је Бог дозволио да невини страдају?“
  • Није наше да знамо промисао Божји, јер ће се свако од нас у једном тренутку пребацити из овог живота у живот вечни и за то, нарочито ми који смо у Цркви, треба да се припремамо, за душе страдалих браће и сестара се молимо, а члановима њихових породица, уколико их познајемо, помогнемо у виду утехе и материјалних добара. Такође, треба да учинимо добро својим ближњима, јер свако добро које се чини у име Бога утиче на све и на тајанствени начин, чинећи добра својим ближњима, дајемо и несрећним породицама. Господ је милостив и прима сваки наш труд. Наше молитве превазилазе границе света и времена и могу да их осећају и они који су уснули у Господу- закључио је Владика Исихије, узмоливши Господа да подари рајска насеља страдалима, а свима нама утеху васкрсења.