Светосавље је једини пут којим треба ићи
Након литургијског сабрања, које је на празник Светог мученика Пантелејмона предводио Преосвећени Епископ ваљевски г. Исихије, прослава храмовне славе на Дивчибарама употпуњена је духовном трибином „Смисао Светосавља данас“ у оквиру које је о, за српски народ, суштински важној теми говорио академик др Дарко Танасковић. У уметничком делу програма наступила је Етно- група „Посестриме“ из Крагујевца
Настанак појма „Светосавље“ везује се за истакнутог српског теолога, књижевника и свештеника Димитрија Најдановића (1897- 1986) и представља неку врсту одговора младе српске духовне и друштвене, која је стварала између два светска рата. Преподобни Отац Јустин га дефинише као „православно хришћанство српског стила и искуства“- изворно наш хришћански опит утемељен на делу Светог Саве. Нажалост, Светосавље је доживљавало и злоупотребе од лажних патриота, као и противника свега што је идентитет нашег народа, увео је протојереј Бранко Чолић окупљене у тему коју је на попразништво Светог Пантелејмона расветлио академик др Дарко Танасковић, један од најистакнутијих савремених српских интелектуалаца и каријерни дипломата.
О смислу Светосавља у данашњем времену се мора говорити јер се, упозорио је проф. Дарко Танасковић, из незнања, сужене свести, лоших намера и низа разлога који обележавају наше време и нашу ситуацију, често негативно говори о Светосављу и то је веома опасно, јер су многи људи онда несигурни у свом идентитету, што доводи до тога да се стиде и одбијају од онога што јесте за свако време. Дакле, истакао је др Танасковић, говорити о Светосављу данас значи говорити о њему ванвременски, зато што је то нешто што има извор, а нема увир.
- Величина духовног и световног дара, које је племић Растко Немањић као Свети Сава даровао српском народу такви су и толики да би данашњем Србину понајвише пристајало безмолвије- ћутећи исказивање вечне захвалности и нарочито настојање да се вазда креће стазом којом је непоколебљиво ходио и да оре браздом коју је смерно и моћно на многим њивама заорао тај јединствени неимар наше православне духовности, српске културе и државности- рекао је проф. др Дарко Танасковић.
У прилог томе да треба ћутати говоре и речи Патријарха Павла, који је саветовао да треба „молитвено узимати време пред светитељевом иконом“, а затим сваким даном све марљивије следити пут који је кроз беспуће прокрчио и кроз таму просветлио „наш највећи путоказац и просветитељ“ Свети Сава. Он није имао кога да следи, до своје љубави према Богу и српском роду, истакао је предавач, поткрепивши стиховима знаменитог Васка Попе:“Путује по мрачној земљи… путује без пута и пут се за њим рађа…“
- Ми пред собом имамо давно прокрчени пут, само га треба у варљивим и лажљивим тмушама нашег века препознати и имати поуздања, знања и снаге да се њиме корача, ма колико то понекад, за Србе у новијем времену- почесто, изазовно и тешко било. Претежак је то наук, али је свакако једини пут којим треба ићи- поручио је поред осталог проф. др Дарко Танасковић.
Он је заблагодарио домаћинима на позиву да учествује у програму прославе Светог Пантелејмона, јер су он и Свети Сава били изузетно слично по љубави које су имали према Богу и једнако према човеку. Такође, проф. др Танасковић се осврнуо на учење Преподобног Оца Јустина, који је о Светосављу много писао и све оно што о Светом Сави говоримо данас је добрим делом детерминисано напором којег је уложио Ава Јустин Поповић да у нашим земним оквирима прикаже учење Светог Саве и чему оно суштински тежи.
У оквиру трибине предтављена је и нова књига проф. др Дарка Танасковића „Религија у друштву, култури и политици“, о којој је говорио ђакон др Владан Таталовић, професор Православног богословског факултета у Београду.
Ј. Ј.
