У оквиру „Тешњарских вечери“, у порти Храма Покрова Пресвете Богородице изведен је драмски комад „Преподобни Отац Јустин Ћелијски- ризница добара и премудрости“, којим је Епархија ваљевска утиснула свој печат у традиционалну градску манифестацију, а лепотом уметничког стваралаштва сећању суграђана предала великог духовника, чије молитве чувају овај крај
„Љубав уводи човека у дубине Божје… Љубав је суштина Бога“- у речи уоквирено, а личним примером безброј пута запечаћено сведочанство љубави Божје Преподобног Оца Јустина, које нас ове 2024., док славимо његове јубилеје- 130 година од рођења, 45 од престављења Господу и 10 година од преноса његових моштију, подсећа на дуг сопственог сведочења. Сведочења љубави према Творцу, према, молитвама светих предака облагодаћеном комаду Божје творевине, којег називамо својом отаџбином, и према ближњем, а то је свако људско биће, створено по образу Божјем са задатошћу уподобљења Господу према разноликости дарова служења и стварања током земаљског живота, рекао је у част Преподобног Оца Јустина Преосвећени Епископ ваљевски г. Исихије, отварајући сабрање у порти најстарије градске светиње. Подсетивши на најважније тренутке из житија ћелијског богомудраца и једног од највећих отаца православља савременог доба, Владика Исихије је истакао да су уз Аву Јустина стасали бројни велики архијереји и духовници, као и да су његове молитве попут таворске светлости обасјавале срца боготражитеља са свих страна света. Слављење његових јубилеја чини нам част, али и обавезује на пут служења којим је он ходио.
– Ми, његови завичајци, удостојени смо да све поведемо у слављење његових јубилеја. Јубилеја, који постоје због нас- да се дубоко загледамо у себе, једни у друге и, надахнути макар једним словом његовог грандиозног завештања, пружимо руке Господу, са вером, надом и љубављу чекајући загрљај којег је Отац Јустин удостојен. Нека би се његовим светим молитвама и на нас милост Божја излила- поручио је Владика Исихије.
Житије Оца Јустина испуњено јеванђељским подвизима љубави и молитве, личности његових савременица и сатрудница игуманија Саре и Гликерије, као и угледног српског научника Владете Јеротића, својим талентима су дочарали драмски уметници Андреј Шепетковски, Ђорђе Крећа и Милена Јакшић, потпомогнути Црквеним хором „Емануил“ са диригентом Вањом Урошевић. Након београдске премијере, Ваљево је било први град у ком је овај комад изведен. Сценарио је написао Душан Стокановић, драматизацију урадила Ивана Димић, а редитељ је Сава Мирић. Комад је рађен у продукцији Информативне службе Српске Православне Цркве и Епархије бачке, док организацију извођења у Ваљеву потписују Епархија ваљевска и Град Ваљево. Сабрању у порти Покровске цркве је присуствовало сестринство манастира Ћелије, на челу са игуманијом мати Гликеријом, која је све присутне даривала књижицом о Ави Јустину у знак благослова светиње и лепе успомене на прославу јубилеја.
Ј. Ј.
