Инспиративно предавање протојереја Александра Михаиловића о Преподобном Јустину

     „Свете тајне су средство и циљ и ван њих нема човекове стварности“, рекао је протојереј Александар Михаиловић, свештеник из Пожаревца, током предавања „Свети Јустин Ћелијски о циљу човековог живота“, које је одржао у Храму Покрова Пресвете Богородице, у понедељак 15. јула 2014. године, на празник Полагања ризе Пресвете Богородице. У присуству Његовог Преосвештенства Епископа ваљевског г. Исихија, игуманије манастира Ћелије мати Гликерије са сестрама,  бројних свештенослужитеља и поклоника и поштовалаца светитеља, отац Александар је открио само делић сложеног, а јединственог Авиног језика, његове кованице, затим неологизме (нове речи), позивајући се притом на Стаматиса Склириса, великог грчког иконописца, који је рекао да ко хоће да урони у лепоту српског језика – да чита Преподобног Јустина и чувену поетесу Десанку Максимовић. Подсећамо, предавање је уприличено у склопу обележавања јубилеја Преподобног Јустина: 130 година од рођења, 45 од упокојења и 10 година од преноса његових моштију.

     Ваљевцима је отац Александар познат, с обзиром да је пре непуне две године (13. новембра 2022. године) са психијатром др Биљаном Пиргић говорио о болу и патњи у Саборном Храму Христовог Васкрсења. Широких интересовања, пошто је поред Православног богословског факултета, који је завршио, студирао и философију и физику, пожаревачки свештеник је са више аспеката говорио о Авиним делима, његовој ерудицији, комуникацији са Светим оцима кроз њихова дела. Више пута је поновио да је Црква тело Христово, те да је обожење човека могуће само у њој, јер без оцрковљења човек није довршен. „Духом Светим се постаје Христос“, рекао је предавач, који је, цитирајући Аву, напоменуо да је човек опхрван смрћу, грехом и ђаволом, те да је зато личност човекова недовршена. Даље је говорио о светим тајнама, са посебним нагласком на свето причешће које је догађај са космолошким последицама. „Не само да се причешћујемо Христом, него се причешћујемо и једни другима“, додао је отац Александар, који је потом говорио о процесу обожења – изграђивању себе кроз љубав. „Христос је ипостасна врлина“, наставио је отац Александар, објашњавајући личност, јер она (личност) није идеја, него је конкретна. Циљ светих врлина по Јустину је оцрковити и охристовити човека, а врлине нису ништа друго до непрекидан раст који се дешава у стварности. А круна врлине је љубав која опстаје у вечности. Лични печат предавању отац Александар је нарочито утиснуо тако што је Јустинове неологизме поделио на У и О класе, односно на речи: усиновљење, уцрковљење, оцрковљење, охристовљење… као и на њихово детаљно тумачење и објашњавање. 

     Излагање протојереја Михаиловића, подстакло је Епископа Исихија и протојереја-ставрофора Радомира Алексића да поставе питања и поведу дијалог са њим. Након предавања, већина сабраних је отишла у оближњи Народни музеј где је отворена изложба „Преподобни Јустин Ћелијски – ризница духа и премудрости“.

Марина Марић