Протојереј- ставрофор Драгомир Јовановић: Морамо бити свесни себе и своје историје!
Као и ранијих година, 8. и 11. мај дани су окупљања поштовалаца личности дела генерала Драгољуба – Драже Михаиловића и његовог Равногорског покрета слободе на месту са ког је први антифашиста ондашње Европе отпочео борбу за слободу своје отаџбине. У Храму Светог великомученика Георгија служена је Света Литургија, којом је началствовао протојереј- ставрофор Радомир Алексић, уз саслуживање свештеника из Ваљева и Обреновца.
У литургијској проповеди старешина равногорске светиње протојереј- ставрофор Драгомир Јовановић је подсетио на трагедију братоубилаштва код Срба, отпочелу у време Другог светског рата, а настављену у поратним годинама. Последице тога се до данас осећају и, истакао је отац Драгомир Јовановић, морамо учинити све да разлике међу нама превазиђемо зарад заједничке и боље будућности. Истакавши да не смемо заборавити ни Александра Мишића, сина чувеног Војводе Живојина Мишића, који је живот свој положио да би спасио генерала Дражу Михаиловићу, проповедник је указао на грешке српског народа оличене у увредама Господа и гажењу предачких завештања, те се упрљани свакаквим неваљалствима сузама морали опрати.
- Имали смо школу без вере, војску без родољубља, полицију без поштења, државу без Божјег благослова и отуда пропаст и школе, и вере, и политике, и државе… Судбина нашег рода је таква да се најбољи у њему морају жртвовати да би они мањи могли живети, а наша вера, најблагодарнија међу свим верама, увек је потребовала крв наших најбољих синова, великих људи који никада не умиру, јер их памте они који живе после њих- рекао је прота Драгомир Јовановић.
Један од тих синова, који су погинули „за крст часни и слободу златну“ јесте генерал Дража Михаиловић и, сабрани у овом храму, сведочимо колико је био велики човек, навео је проповедник и подсетио на речи Светог Владике Николаја према којима ће историја њега и војнике му сместити заједно са Светим кнезом Лазаром и косовским витезовима.
- Данас више него икада раније морамо бити свесни себе и своје историје. То су свети аманети и тешки завети, које наши преци у рову сачуваше и певаше. Зар ми у слободи да кукамо? Наша слобода је попут планинске реке, која не тече, него се стропоштава, скаче, пенуша и крвари- поручио је отац Драгомир Јовановић, нагласивши да је на нама да се боримо и будемо добри, да не поклекнемо, да останемо достојанствени и да се молимо за наше Косово и Метохију, онако како су то чинили Јевреји својим чувеним поздравом „догодине у Јерусалиму“.
По завршетку Литургије, окупљени су обишли споменик генералу Дражи Михаиловићу и поклонили му се у духу традиције српске војске.
Ј. Ј.
