На Велики Петак, најтужнији дан у години, рано ујутру у Храму Силаска Светог Духа на апостоле служени су Велики царски часови са јеванђељима посвећеним страдањима Христовим. Прво јеванђељско читање у целости је посвећено издајству, подсмесима гомиле и војника, Пилатовом прању руку, страшној усамљености на крсту и вапају: Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио? (Мт. 27, 46) ). Кроз стихове и потврду римских војника:„Заиста овај човек је Син Божији!“ прави се велика паралела, велики јаз између добра и зла, између Бога љубави и духа злобе, због којих је и сам Господ дошао међу људе. Бог је дошао људима, а људи су Га на крсту разапели.
У вечерњим сатима служена је вечерња служба са изношењем и полагањем Плаштанице на украшени сто, који симболизује гроб Господњи, где су јој се верни поклонили и целивали, да би касније, уз присуство многобројног благочестивог народа, свештеници одслужили пасхално опело- службу која евоцира сећање на Христово погребење, са литијским троструким опходом око светиње.
