Дан Господњи је друго име хришћана
Недеља није обичан дан, дан људски, већ је дан Господњи и дан хришћанског сабрања од првих векова Цркве до данас, једна је од мноштва сјајних поука које је упутио протођакон др Златко Матић, професор Богословског факултета у Београду и Богословије „Свети Јован Златоусти“ у Крагујевцу на трибини „Без дана Господњег не можемо“, која је одржана у Вишем јавном тужилаштву у Ваљеву. Трибини је присуствовао и Преосвећени Епископ ваљевски г. Исихије, са чијим благословом њену организацију потписује Црквена општина при Храму Васкрсења Христовог у Ваљеву
„Без недеље и Евхаристије, Хришћани у Ираку не могу преживети“, речи су оца Рахила, пријатеља предавача са студија у Риму, који је годинама сабирао малобројне хришћане у Мосулу, упоришту терористичке исламске организације. У једном од прогона, налик онима у доба римских императора, пострадао је са својим ђаконима за Христа Господа, за недељу, за јединство са Богом и ближњима. Данас их верни у овој блискоисточној земљи славе као мученике, а и нама свима сведочанство су о значају дана у ком ће Господ доћи и зато недељу ником не смемо да дамо, порука је хришћанских мученика свих времена, којом је др Златко Матић, сећајући се у Христу брата Рахила, указао на снагу дана у коме смо призвани на заједништво у молитви. Света Литургија није обред, нити обична молитва, она је догађај заједничарења, сусрета и загрљаја људи који се воле. У Делима апостолским (20, 7- 12) је описано сабрање ученика који ломе хлеб. Дан Господњи описан је и у Откривењу Јовановом (1- 10). Овај дан је, напоменуо је предавач, данас у кризи, јер се у њему организују разне манифестације, али проблем ће настати тек ако га ми хришћани не схватимо озбиљно. Назив недеље у различитим језицима упућује на то да је она дан Господњи у коме не радимо ништа, већ идемо да се сјединимо са Њим и браћом.
- Људи су се на различите начине трудили да означе недељу као нешто посебно, јер недеља није обичан дан. Као што је Васкрс празник изнад свих празника, тако је и недеља време Божје. Тај дан не сме да уђе у ток пролазности… Ако не дођете на недељно сабрање, оно прође. Свака недеља је посебна и непоновљива и немојте то да пропуштате! Већ у најранијим списима налазимо узвишеност недеље- дана у ком је наш живот засијао. Она нас обасјава светлошћу која није од овог века, већ је есхатолошка, светлост будућег века- објаснио је протођакон др Златко Матић.
Под притисцима римских императора, рани хришћани су пристајали да жртвују књиге, јер се могу поново написати. Али, нису дозвољавали прекид литургијских сабрања. Мученици су исповедали да су славили недељу, јер вера и јесте скуп сабрања са браћом, а не нешто индивидуално и високоинтелектуално, како се често на западу може чути.
- Без дана Господњег не можемо живети. Он је друго име хришћана, наша основа и идентитет. Сабрањем браће, недеља постаје света као што хлеб, вино, јеванђеље и све друго постаје свето када се освети на Литургији. Сабрани народ Божји је предуслов освећивања, јер нас је у јединству у љубави сабрао Тројични Бог љубави. Хришћани смо и сабирајмо се у недељу, јер из ње све извире и у њу све увире. Недеља је дан будућности и наш улазак у будућност- поручио је отац Златко Матић.
Одговарајући на питање Владике Исихије о пракси масовног причешћивања на Пређеосвећеним Литургијама Чистог петка, а не у недељу, др Златко Матић је навео да до промене те праксе може доћи уколико се народу објасни разлика између тих двеју Литургија, а прилика за то дата је свештеницима када посећују парохијане у време свећења васкршњих водица.
Ј. Ј.
