Протонамесник Дарко Ђурђевић: Христова наука и јеванђеље су били живот Светог Владике Николаја
Светом Литургијом је началствовао старешина манастира Лелић, игуман Георгије, уз саслуживање архијерејских намесника првог и другог ваљевског протојереја Драгана Јаковљевића и протонамесника Дарка Ђурђевића и више свештенослужитеља
Пред највећи празник и догађај у историји рода људског- Васкрсење Христово, Црква упућује посебан позив на покајање, јер оно је основ нашег обновљења и пута подвига на који се припремамо, навео је у литургијској проповеди протонамесник Дарко Ђурђевић. Говорећи о значају овог духовног чињења, проповедник је нагласио да не можемо ни постити, ни молити се, ни слушати реч Господњу и чинити дела милосрђа, ако се нисмо покајали, јер покајање значи промену, повратак у дом Очев и схватање да без Бога нема живота, нема спасења, ни смисла на овом свету. То је на време схватио и, угледајући се на Господа Христа, својим животом остварио Свети Владика Николај, чијег се блаженог уснућа сећамо у време припреме за Велики пост и прослављамо га поред његових моштију. Попут пастира из јеванђељске приче (Лк 15, 3- 7) , Владика Николај старао се о свом народу. Био је његов највећи пастир после Светог Саве, подсетио је отац Дарко Ђурђевић на речи Преподобног Оца Јустина о лелићком горостасу, које до данас имају исту снагу.
- Тај пастир (Владика Николај) није проповедао своју науку, већ само Христову. На много места је говорио:“Ја вам не говорим ништа своје, ништа ново, ништа што Христос и Света Црква већ две хиљаде година не проповедају. Та Христова наука и јеванђеље били су живот Светог Владике Николаја. Угледавши се на Христа, доброг пастира, он је чувао стадо нашег народа и, као и многи пастири и сам Господ Христос, због тога пострадао- део је славословља у част Светог Владике Николаја, које је принео отац Дарко Ђурђевић.
Јеванђељска прича о пастиру сликовито дочарава да, попут древних пастира који су спавали крај врата обора, чувајући своје стадо, Господ Христос чува нас. Он је браник људске слободе, достојанства и лепоте, а ми смо нажалост заборавили да само кроз Христа можемо упознати и заволети једни друге, а управо то је Свети Владика Николај чинио.
- На свакој Литургији говоримо „Христос међу нама“. То значи да само тако можемо препознати праву вредност сваког човека и праву тајну његове личности. Сви други пастири, каже Христос, нису пастири него најамници. Све друге вође, које се издају за пастире, су ту само да „шишају стадо“- да га користе и црпе оно богатство, које нам је Господ дао. Да нас искористе и као празну конзерву одбаце. Онај ко је Господа изабрао за пастира, никада се неће осетити тако. Његова вредност, слобода и све његово само ће расти поред Христа у онај плод живота за који је човек намењен. Тако расте слава и хвала Светом Николају, који је пострадао у овом животу, мучио се, али за свог пастира и чувара имао Христа. Видимо да после толико година од упокојења, његово име се све више прославља, све више се његова дела цене и све више у нашем народу он добија значај и вредност коју је имао- рекао је отац Дарко Ђурђевић.
Подвиг Светог Владике Николаја, као ни подвиг било кога од нас, закључио је проповедник, не може се замислити без покајања и поста, јер покајање, пост, молитва, милосрђе, истина и правда су оружја помоћу којих се бранимо од непријатеља и успевамо да останемо уз Господа- доброг пастира.
По завршетку Литургије, преломљен је славски колач. У име братства манастира Лелић, добродошлицу је пожелео игуман Георгије. За крај сабрања, приређена је традиционална свечана трпеза.
Ј. Ј.
