Традиционално децембарско предавање др Биљане Пиргић у родном Ваљеву

Др Биљана Пиргић: Искуство љубави и доброте изграђује унутрашњи свет

У оквиру циклуса „Православље и млади“, којег организује Црквена општина при Храму Васкрсења Христовог са благословом Епископа ваљевског Г. Исихија, др Биљана Пиргић, дечји психијатар и психотерапеут, традиционално на празник Ваведења Богородичиног одржала је предавање у Вишем јавном тужилаштву, које је, као и увек, одушевило њене бројне завичајце. У преподневним часовима, својом речју др Пиргић надахнула је и утешила штићенике Казнено- поправног завода, где је гостовала на позив духовника установе јереја Дејана Трипковића

Тема „Заједништво, самоћа и усамљеност“, након пандемије Ковида 19, у целом свету актуелнија је него икада, будући да су људи били принуђени да смање друштвене контакте. Човек је биће заједнице и, као такав, не може сам да постане и остане. Почетак новог живота догађа се у мислима и срцима брачног пара, а када беба дође на свет постаје део шире заједнице, јер су поред родитеља ту и баке и деке. Током прва три месеца живота, беба нема идеју одвајања, у периоду од трећег до шестог месеца настаје збир искустава додира, мириса и гласа, пре свега мајке, јер она одговара на потребе детета. Дојењем, осим исхране, мајка изграђује његов унутрашњи свет. Након шестог месеца, дете постепено почиње да доживљава да је само, може да се одвоји и само заигра, али је важно да се то дешава у присуству родитеља. Тако, навела је др Биљана Пиргић, дете формира добро унутрашње искуство. 

  • Капацитет да се буде сам у присуству другог прати нас током целог живота. Детету требају родитељи, али се учвршћује унутар себе и то га касније чува приликом одвајања- да негде оде са баком и деком, да оде у вртић… Важно је знати да су у прве две године живота одвајања повређујућа, јер беба кад промени мирис и додир руке осећа неку врсту прекида постојања, због чега се касније могу јавити анксиозност и депресивна расположења. Повреде, направљене у том периоду, остављају много веће последице од оних које се направе од четврте до седме године. Наше баке су то знале, док су нам савремене методе донеле та рана одвајања- објаснила је др Пиргић најраније фазе одрастања. 

Капацитет да се буде сам се развија и он је веома важан, јер подразумева да можемо да будемо сами, а са свешћу да нас неко воли, као и да смо добили љубав и да смо способни да је дајемо.

  •  Искуство љубави и доброте изграђује унутрашњи свет. Када се деца плаше да се одвоје, значи да нешто није урађено како треба у периоду раног детињства. Ми данас препознајемо да код деце фали солидарности и радовања кад неко уради нешто добро. Најштетније осећање је завист, јер то је напад на добро. Штетно је и за оног ко завиди и оног коме се завиди. Ако нема љубави и доброте, дешава се поремећај у сазревању- упозорила је др Биљана Пиргић. Говорећи о осећању усамљености, др Пиргић га је дефинисала као покидане везе са ближњима, а то нажалост намеће савремени свет. Насупрот њему, стоји јеванђељска љубав, која подразумева да волимо Бога и ближње. Да их волимо не према томе колико су успешни или богати, већ зато што су Божја бића, чак и ако су посрнули. Важно је да се волимо. Тако спасавамо себе и дајемо се другима, истакла је она. 
  • Усамљеност је стање изгубљеног раја. У човеку постоје сећања и он тежи да поврати стање блаженства и повезаности. Сви то имамо и до краја живота неке делиће усамљености носимо са собом… Усамљеност се јавља када нам се дешавају трауматична искуства, када наш ближњи не саосећа са нама- објаснила је др Биљана Пиргић осећање које је, нажалост, све присутније у савременом добу. 

Међусобни однос родитеља, уз које дете стасава, умногоме ће одредити његов однос са партнером и пријатељима. Ако међу родитељима постоје изневерена осећања, на дете се то невербално преноси и јављају се пукотине, из којих касније проистиче проблем у остваривању блискости са другом особом, јер та повреда изнова оживи. Усамљеност се превазилази преко љубавних искустава, преко дељења. Дете када има искуство доброте и љубави, имаће животну креативност и наду да постоји добро и да ће га оно наћи, као и да ће добро одабрати пријатеље и животног партнера, закључила је др Биљана Пиргић.

Предавање је својим наступом улепшала Група „Нектарија“, а др Пиргић је, као и ранијих година, одговарала на низ питања заинтересованих посетилаца.

Ј. Ј.