Владичанска Литургија и рукоположење у Лајковцу

Никола Николић- нови свештеник Епархије ваљевске

Ништа што имамо на овој земљи није наше, све је одраз Божје стваралачке љубави и све то Он држи у Свом уму, истакао је у проповеди Преосвећени Епископ ваљевски Г. Исихије на Светој Архијерејској Литургији, коју је у Недељу 26. по Духовима служио у Храму Светог великомученика Димитрија у Лајковцу, уз саслуживање свог заменика протонамесника Филипа Јаковљевића, архијерејског намесника тамнавског протојереја Небојше Миливојевића и више епархијских свештенослужитеља. На данашњем богослужењу „железничарска варош“ и Епархија ваљевска постали су богатији за још једног клирика у презвитерском чину- дугогодишњег вероучитеља Николу Николића, кога је Владика Исихије данас рукоположио 

Јеванђељском причом о богаташу чија је њива изобилно родила (Лк 12, 16- 21), Господ Христос нас разуверава у све што мислимо да знамо о животу, односу са ближњима и Богом. Богаташ је усхићен родом и увећањем материјалног богатства, а све на овом свету је Божје- земља, васељена и све што живи у њој, казао је Преосвећени Епископ ваљевски Г. Исихије, тумачећи овај одломак. Човек је такође Господња творевина, иако је створен по лику Божјем. Створени смо и Његови смо. Наши прародитељи у рају су, заљубивши се у себе, заборавили на Бога и определили се да живе за себе и Божју твар користе као своју, а Бог нас је поставио у рај, у блаженство да у њему уживамо као дару Божјем.

  • Ништа што имамо на овој земљи, без обзира да ли смо то стекли на „праведан или неправедан начин“, није наше. Све је Божје. Сваки атом, свака податомска честица, такође свака звезда, планета и галаксија, све је то Божје. Све то Бог држи у Свом уму, зна сваку од тих честица и огромних творевина. Све познаје, све је побројао, све је Он створио и све је то одраз Његове стваралачке љубави- објаснио је Владика Исихије смисао одломка о безумном богаташу, данас посебно актуелног, имајући у виду експанзију материјалистичког погледа на свет. Наиме, богаташ стиче себи благо, а не богати се Богом. Упозорење које писац наводи „да ће већ ове ноћи тражити душу његову“ значи да долази ноћ сваком од нас, те да предстоји растајање душе од тела. Наравно, указао је ваљевски архипастир, овде се не ради само о малобројним екстремно богатим људима, већ о роду људском уопште, јер сваки човек има бескрајне дарове, а посебна богатства која припадају појединцима су израженији дарови и служе да се буде свеснији дарова.
  • Бог нам је дао да постојимо и то је највећи дар. Да из небића будемо преведени у биће, у постојање. Бог нам је дао да смо жива бића, да смо најсавршенији међу живим бићима. Имамо дар љубави, дар мудрости, осећања, разумевања, моралности… Све те дарове нам је дао Бог и о свима њима нам говори у овој причи. Овај човек је безуман зато што се везао за материјално- истакао је Владика Исихије, додавши да срце не можемо испунити никаквим даровима, укључујући и оне богодоличне попут породице, образовања, сналажљивости и сл.
  • Срце тражи само Бога и само Богом можемо да се обогатимо, а то значи да дарове које имамо са благодарношћу примамо од Бога и да их схватамо као Божју својину, коју је нама дао на управљање. Наравно, да од ње имамо и корист и весеље, али још више нам је дао да њоме послужимо на добробит других- поучио је Владика Исихије.

На примеру безумног богаташа, који души нуди весеље благом, Господ Христос нам објашњава да то није могуће. Потребно је да подмирујемо своје телесне и психолошке потребе, али само да оне имају своју улогу, а не да буду циљ, те да знамо да је једино право јело и пиће оно које нам даје Господ- Света тајна причешћа, којом се наша душа обожује и којом се долази до истинског весеља. У данима у којима су око нас страдња, сви смо призвани да се богатимо Богом и врлинама, милосрђем и љубављу према ближњима, закључио је Владика Исихије.

Како је прва недеља Божићног поста, бројни верници, посебно они најмлађи, примили су Свету тајну причешћа. Сабрање је завршено трпезом љубави, коју је свештенство лајковачког храма, предвођено старешином протојерејем Томиславом Цветиновићем, припремило за госте.

Ј. Ј.