Свечаном академијом 3. децембра 2023. године Општина Љиг је прославила свој дан . У програму су учествовали малишани из Предшколске установе „Каја“, млађе секције Културно-уметничког друштва “Љиг” и глумци Љубомир Бандовић и Бошко Пулетић.
„Ово је дан када се пре свега сећамо Колубарске битке као једног од највећих војничких преокрета у историји ратовања, који се и данас изучава на свим значајним војним академијама у свету, а који се великим делом одиграо на простору данашње општине Љиг. Сећамо се наших предака којима је слобода била најсветлији идеал“, рекао је у свом обраћању присутнима председник Привременог органа Општине Љиг Миломир Старчевић.
Говорећи о плановима за будућност, Старчевић је рекао да су они велики, али не и недостижни, наглашавајући да је дубоко уверен да свако од нас жели да на наш град и наша општина буду лепше и уређеније место за живот.
„Очекује нас много посла: реконструкције Дома здравља и вртића, завршетак Дома културе, наставак изградње путне инфраструктуре, као и реализација других пројеката од општег интереса. Нека нам славно дело наших предака буде узор, путоказ и надахнуће за неке наше мале и велике победе, којима ћемо себи и генерацијама које долазе оставити могућност да остану овде и стварају своје породице“, истакао је у свом говору Миломир Старчевић.
Као и сваке године, Општина Љиг наградила је најуспешније појединце. Међу њима су: Љубица Каргановић, Радоје Радовановић и Богдан Марић носиоци Дипломе „Вук Караџић“, док су звање „Вуковца“ међу средњошколцима заслужили: Неда Јанковић, Анђела Митровић, Матеја Петровић и Јелена Ђорђевић. Богдан Марић и Неда Јанковић добитници су признања „Ђак генерације“.
Највише општинско признање- Плакету „Ђак каплар“ добио је пензионисани свештеник протојереј- ставрофор Гојко Терзић.
У образложењу предлога за доделу Плакете, између осталог стоји:„Цветановачки свештеник, који је на службу у ово село стигао пре три деценије, врло брзо је својом непосредношћу и искреношћу прирастао за срца парохијана. У световном животу себе је увек видео као једног од оних са којима дели све што чини свакодневицу обичног човека, док је у цркви био неприкосновени ауторитет, како за људе који су ту дошли да потраже духовну радост или утеху, тако и за свештенике, владике и друге посленике Цркве Христове.
Народ је врло брзо увидео да је у оцу Гојку добио дар од Бога, па је он врло постао и до дана данашњег остао „наш Гојко“. Тадашња Шабачко-ваљевска епархија добила је, између осталог, једног од најбољих појаца СПЦ. Истински мисионар вере Христове и истовремено узоран супруг, отац, деда, Србин… човек.“
