Епархија ваљевска и Друштво за неговање традиције и културе ваљевског краја приредили су изложбу у част 150. годишњице од рођења Надежде Петровић, академске сликарке и добровољне болничарке у Првом светском рату, која је преминула у чувеној Ваљевској болници 1915. године. Аутор изложбе је дизајнер Маринко Лугоња
Међу зналцима ликовне уметности сагласје је да је била најзначајнији српски стваралац с почетка 20. века. Тематски одана националном, док је на пољу стилског израза пратила европске токове. На њеним платнима снажно је утиснут печат Балкана и Србије, али и метропола „старог континента“, у којима је стицала знање и развијала свој таленат. Јединствена и по снази стваралачког опуса испред свог времена… Времена које ће убрзо донети ратни вихор у њену отаџбину. Иако је захваљујући угледу, којег је уживала у уметничким круговима Италије, могла да оде и у неком безбрижном амбијенту живи и ствара, Надежда Петровић одабрала је да остане овде и као добровољна болничарка послужи у борби за слободу. Видала је ране јунацима са фронта и, као прва жена ратни фотограф, бележила страдалну свакодневицу. Овде, у граду на обалама Колубаре, „престоници смрти“, како су светски хроничари Ваљево називали…
На претпразништво Михољдана, 11. октобра 2023. године, навршило се 150 година од рођења Надежде Петровић. Јубилеј- вредан помена и опомена. Помена, јер великанима ваља принети на дар сећање због оних који данас ходају њиховом земљом и оних који чекају да оставе траг. Опомена, јер је њихово херојство у поштовању замењено неким лажним вредностима, које воде губљењу сопствености и продаје и предаје права на трајање у долазећим временима. Звона Храма Покрова Пресвете Богородице те 1915. нису звонила. Смрти је било превише, те не би ни утихнула… Звоне данас и на молитву позивају, док са њених зидова сија сећање на хероје злих времена. Споменици са именима свих који су у два највећа оружана сукоба дали животе за праг, њиву, ближњег, сан о слободи… Управо порта најстарије ваљевске светиње биће место сећања на Надежду Петровић у част њеног јубилеја. Са благословом Преосвећеног Епископа ваљевског Г. Исихија, овај, за многе Ваљевце, најлепши кутак у граду, красиће панои на којима су призори из њеног живота са породицом, која обилује врсним интелектуалцима и уметницима, њене надалеко познате слике, фотографије на којима је у ретким тренуцима предаха бележила ратну свакодневицу града који је сав био болница…
Попут звона на молитву и благодарје Богу, панои зову на поуку и сећање. На друго немамо право!
Ј. Ј.
