У Музеју завичајних писаца отворена изложба Мати Ане Аџић

Путеви светости у слици и речи

  • Симпосион у част Светог Владике Николаја заокружен је отварањем изложбе Мати Ане Аџић, духовне кћери и предане сатруднице Лелићког Златоуста, у Музеју завичајних писаца. Ауторке изложбе су Весна Ћурчић и Мирјана Глишовић, виши кустос и библиотекар Музеја рудничко- таковског краја из Горњег Милановца. Изложба ће бити отворена до 3. новембра 2023. године-

За своје доба (1900- 1975) била је једна од најученијих српских игуманија. Рођена је у Београду, као Надежда Аџић, у побожној породици једног од најугледнијих српских педагога Сретена Аџића, управитеља Учитељске школе у Јагодини. Једнако са даром за уметност, одмалена је показивала интересовање за монашки живот, те ће је пут знања најпре одвести у Турн Северин (Румунија) и Школски завод „Света Марија“ под управом монахиња. Након Великог рата, године 1921. у родном Београду завршава Школу за примену декоративне уметности и ради као наставница. Говорила је неколико страних језика, а уз оца Сретена, оснивача „Првог есперанто клуба“, и пионир есперанто покрета у нашој земљи. 

Године 1935. наставницу Надежду Аџић пут води у Битољ. На позив Епископа охридског, потоњег светитеља Цркве Божје, Владике Николаја Велимировића, постаје управница хранилишта за сироту децу „Богдај“, које је он основао и посветио га свом небеском заштитнику Светом Николају Мирликијском, познатом по доброчинствима према убогима. Уочи Другог светског рата, Надежда Аџић долази са сестрама у Трстеник и ту, по благослову сада Епископа жичког Николаја, оснива хранилиште за децу по узору на „Богдај“. Мештани овог краја су је јако волели, свесрдно помагали њен рад, а она је без трунке стида знала и да проси по Трстенику за децу за чији се опстанак  борила и сурову ратну свакодневицу својом љубављу улепшавала. Монашки постриг примила је 1948. године у манастиру Сретење на Овчару, узевши име Ана по благослову Владике Валеријана, а потом са неколико сестара прелази у Враћевшницу, где ће остати до своје земаљске кончине 1975. године. Тешко је овоземаљским мерилима дати суд о узвишености подвига, жртве и љубави описане у јеванђељу и крвљу мученика запечаћене кроз историју, за које је друго име Мати Ана. Слика свакако говори више од речи, те је изложба у Музеју завичајних писаца сјајна прилика Ваљевцима да се упознају са животом и стваралаштвом духовног чеда и сатруднице Светог Владике Николаја на путу служења Богу и ношења крста свог народа у одсудним историјским тренуцима. Ауторке изложбе Весна Ћурчић и Мирјана Глишовић, виши кустос и библиотекар Музеја рудничко- таковског краја у Горњем Милановцу, уз подршку историчара Александра Марушића, директора ове установе, сабрале су на паноима прелепе фотографије из живота младе Надежде (потоње игуманије Ане), деце из хранилишта о којима се старала у Битољу и Трстенику, фотоапарата којим је од заборава сачувала тренутке радости ових малишана при сусрету са Владиком Николајем… Ту су и њене фотографије из ђачких дана и породичних и пријатељских окупљања, разне украсне и употребне рукотворине, грумен земље са гроба Светог Владике Николаја у Либертивилу, који је чувала у Враћевшници… Много тога што намернику прича једну несвакидашњу причу о служењу Богу живом и борби за живот на земљи кроз старање и стварање.

Свечаном отварању изложбе присуствовали су Преосвећена Господа  Епископи: топлички Петар, новобрдски Иларион и ваљевски Исихије, бројни свештеници и овдашњи верни народ. У име домаћина, Матичне библиотеке „Љубомир Ненадовић“ добродошлицу је пожелела директорка установе Виолета Милошевић. 

Ј. Ј.