Дана 23. септембра 2023. године у манастиру Ваведења Пресвете Богородице у Славковици, метоху манастира Лелић, служена је Заупокојена Литургија поводом упокојења ђакона Драгана Иконића који се духовно старао о овој светињи. Свету Литургију је служио архијерејски намесник протојереј-ставрофор Саша Тимотић, уз саслужење свештенства колубарског намесништва. Опело је након Свете Литургије служио протосинђел Георгије (Мићић), игуман манастира Лелић, уз саслужење протонамесника Филипа Јаковљевића, архијерејског заменика Епископа Исихија, протојереја-ставрофора Саше Тимотића и свештенства Епархије ваљевске.
О ђакону Драгану, његовом животном путу, везаности за родну Славковицу, љубави према манастиру Ваведења Пресвете Богородице који је здушно обнављао, беседио је протојереј-ставрофор Саша Тимотић (његова проповед у целини налази се испод овог текста).
Отац Филип се обратио породици и пријатељима почившег ђакона Драгана у име оправдано одсутног Епископа Исихија на гробљу, преневши да иако физички није ту, Епископ је срцем, мислима и молитвама са свима који су се окупили да упале воштаницу за оца Драгана. Подсетио је на стару изреку по којој је име ознака, па тако име Драгана Иконића слично је речима – драга икона. „Својим животом потврђивао је и показивао како треба носити ђаконски чин… Служио је Христу, Богомајци, народу“, истакао је отац Филип.
Ђакон Драган Иконић сахрањен је на сеоском гробљу у Славковици. Бројна родбина, пријатељи и познаници дошли су да се привремено опросте од ђакона Драгана.
Беседа протојереја-ставрофора Саше Тимотића, архијерејског намесника колубарског на опелу ђакона Драгана Иконића
У ИМЕ ОЦА И СИНА И СВЕТОГА ДУХА
На дан рођења Пресвете Богородице 21. септембра 2023. године, у раним јутарњим часовима завршио се овоземаљски живот и преставио се у Христу ђакон Хаџи Драган Иконић из Славковице.
Рођен је 1. септембра 1949. године у Славковици, у смерној породици од благочестивих родитеља, од оца Јордана и мајке Милеве. Основну школу завршио је, овде, у Славковици, а гимназијско образовање у Љигу, а економски факултет у Београду. По завршетку студија оженио се са својом изабраницом Љиљаном професорком српског језика. У браку су добили кћерку Ољу.
Био је веома успешан економиста, а дуго година био је и комерцијални директор у Меркатору на Новом Београду.
Боравак на Светој Гори, у Манастиру Хиландару 1992. године, утврдио га је у спознаји шта је његов нови пут. Такође је посетио и Свету Земљу, односно Јерусалим 1995. године.
У жељи да утврди своје духовне спознаје, са благословом блаженопочившег Патријарха Павла, уписује Богословски институт, а затим и Богословски факултет у Београду, где је дипломирао 2013. године. Те исте године, вративши се у своју родну Славковицу, прима ђаконски чин из руку Владике Милутина, и добија благослов да ради на обнови средњевековног манастира Ваведења Пресвете Богородице, подигнут у 13. веку за време краља Драгутина.
Затим је уследио велики напор да се прикупи сва неопходна документација од општине Љиг, па све до Републике, као и да се обезбеди стручна помоћ Завода за заштиту споменика културе Србије и Завода Ваљево. Ђакон Драган је успео преко Министарства културе Републике Србије да обезбеди средства за грађевинске радове и за сто радних дана манастир је засијао у пуној лепоти.
Унутрашњост храма као и звонара дар је оних који су препознали веру и труд ђакона и наградили га својим доброчинством. Уз ђакона Драгана непрестано је била његова супруга Љиља која му је увек била подршка као и његова породица.
Неуморно је је био присутан код храма и водио рачуна о свему, и по зими, и по киши, и радо је дочекивао верни народ који је посећивао ову светињу. Дошавши на трон Епархије ваљевске, међу првим посетама Епископа ваљевског г. Исихија била је посета овој обновљеној светињи, и тада је ђакон Драган говорио о обнови храма, изразивши жељу да се поред храма сагради и конак.
Морам напоменути, кад је почео са обновом манастира, било је свега три ара само за простор где је храм а захваљујући ђакону Драгану сада има скоро један хектар.
Тешко је набројати све врлине и племенита осећања која су прожимала духовно биће ђакона Драгана. Красиле су га: урођена виспреност и интелигенција, истанчана, али увек природна, префињеност понашања према свима, уз достојанствено држање, без било какве примесе подаништва, у свим животним приликама, према свим људима, без разлике на пол, узраст и ауторитет саговорника.
Поштовани ђаконе Драгане, ево испраћамо вас са љубављу у Царство Христове љубави, јер и поред тешког искушења са којим сте се борили у своме земаљском животу, молимо се данас да вам Свемогући Господ подари одмор од тешкоћа које је ваш живот са собом носио.
Опраштамо се данас од вас, као једног човека који је био спреман да разуме људе и њихове тешкоће, па није чудо што сте стекли бројне искрене пријатеље, како међу свештеницима, тако и међу многим мирјанима. Када свему овоме додамо и то да је ђакон Драган био ретко скроман, поштен и добронамеран човек, онда овај многољудни скуп данас овде, ни мало нас не изненађује.
Оставио је ђакон Драган поред супруге Љиљане и кћерку Ољу, која има и свог животног сапутника и своју децу. Нека зато увек буду свесни да су из свештеничке породице и да треба да буду светлост свету и со земљи. Нека никад не забораве своју свету Цркву. Имајте то у виду и увек будите на корист својој светој Цркви, долазите у ову светињу, Богу се молите за покој душе, али и за мир, здравље, напредак и благослов Божји осталих чланова ваше породице.
Приликом овог привременог растанка опраштамо се од ђакона Драгана уз речи: „Вечни покој подај му, Господе, и опрости му грехе његове, учињене речју, делом и помишљу, у знању и незнању, и буди му благи судија, када будеш одређивао место његовог боравка у вечности, о Господе благи!
Обновио си ову светињу посвећену Ваведењу Пресвете Богородице, а на празник рођења Пресвете Богородице преставио си се Господу. Нека те Пресвета Богородица заштити својим покровом и прими у своје окриље!
БОГ ДА МУ ДУШИ ОПРОСТИ И ПОМИЛУЈЕ! АМИН.
ХРИСТОС ВАСКРСЕ!!!
Дана 23. септембра 2023. године.
