Дочек Светих моштију и свечано вечерње богослужење у Светоуспенском манастиру

Преображење Господње свечано је прослављено у Епархији осечкопољској и барањској Преображењским сабором у Светоуспенском манастиру у Даљ Планини.

Епархија осечкопољска и барањска и Светоуспенски манастир у Даљ Планини удостојени су ове године дочекају мошти Светог владике Николаја Жичког и Светог Јустина Ћелијског.

Дочеку моштију присуствовали су госпођа Драгана Јецков, потпредседница СДССа и саборска заступница, господин Срђан Колар, председник ГО ССДСС-а Вуковар, господин Јово Вуковић, господин Југослав Весић, начелник Општине Ердут и госпођа Биљана Ђуровић, драмска уметница и професор Академије уметности са породицом.

Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим одржао је беседу поводом доласка моштију авве Јустина Ћелијског и светог Владике Николаја Жичког:
-Драги у Христу брате и саслужитељу Владико Исихије, драга браћо и сестре сабрани на овом сабору, поштована Господо хришћанска!
Данас смо неизмерно благодарни Вама сто сте издвојили своје време и оставили своје обавезе и данас делите ову велику духовну радост са нашим благочестивим народом ове Епархије и у крило ове светиње нам доносите мошти и благослове два велика сина Васкрслог Христа, Светог Владику Николаја свесрпског и све православног и лиру богословља и живу књигу Светог Духа Авву Јустина Ћелијског.
Радост Васкрслог и Преображеног Христа испуњава срца свих нас овде сабраних и оних који су из оправданих разлога одсутни. Давно је била 1939 година када си походио ове просторе Свети Владико и делио радост и тугу овог народа и зачео клицу богомољачког покрета који је настао у недрима овога светога места где смо се и данас сабрали. Овај манастир је израстао кроз историју у духовну колевку из које је процветала богата лира Духа Светога. Кроз молитвени вапај богобојажљивог народа овога краја Свети Владико остао си затечен и тада, а дубоко у то верујемо и данас, снагом и јачином вере овога народа која га је красила кроз сву његову историју од чарнојевићског периода до данас. Овај прелепи природни амбијент у коме се Манастир налази буди аскетски дух у човеку и упућује свакога од нас на славну и богату историју овога краја где су се укрштале културе Истока и Запада, а народ је у свему томе остајао и опстајао и духовно узрастао. Светоарсенијевско, светониколајевско и светоотачко предање су духовни темељи овог Манастира. То богато духовно искуство у аскетском смислу нам отвара простор благословеног живота у Христу и значаја јединства које се искључиво испуњава у Христу, јер како каже свети апостол Павле: Бог је милосрђе и због своје велике љубави којом нас је заволео, чак и кад смо били мртви у гресима, оживео нас је заједно са Христом, (благодашћу сте спашени) и подигао нас заједно, и посадио нас заједно на небесима у Христу Исусу: да би у будућим вековима показао неизмерно богатство своје благодати у својој доброти према нама кроз Христа Исуса, и даље у духу братске љубави свети Апостол Петар додаје: И ви сами као живо камење зидајте се у дом духовни, (1Пт 2,5), да би се у свему томе испунила заповест Божја да је Христос – Крајеугаони Камен за верне и стена саблазни за неверне. То је била снага овоме народу да остане веран својој Цркви, традицији и култури и да увек пројављује јединство и саборност који су дубоко укорењени у теологију живота Вас, два света Апостола нашег богоносног народа, наших молитвеника и представника пред Престолом Свевишњега. Тај пут ми и данас следимо и предање и приче народа о овоме преображењском Сабору изграђују у нама веру и јачину жртве наших предака о Сабору у Даљ Планини или како наш народ воли рећи на „ВОДИЦИ“. Предање нам сведочи о прелепим литијама од Даља до Водице и мноштва народа за којим се у поднебесје ширила густа димна прашина од јеке корака људи и животиња уз богочежњиву душу и појање богомољачких песама, а све руковођено благословом светог владике Николаја и мудром главом Димитрија Оцића. Та густа прашина и данас спаја историју благодаћу Божјом, повезује старо и ново време, повезује Стари и Нови Завет о овоме дивноме празнику Преображењу Господњем. Нису се случајно на Тавору, на гори Преображења, јавили пророци Мојсије и Илија да би потврдили Господа Христа као Месију старозаветног, а Апостоли – Цркве и новозаветног Израиља, који ће спасити свет Крстом и Васкрсењем. Они са Њим говораху о тој Тајни – Тајни Крста и Васкрсења као пуноћи сваког пророштва и највећој Жртви, која ће на Голготи бити принесена за спасење света.
Зато су ту и јесу међу нама, на овој нашој таворској гори преображења ова наша дивна два духовна горостаса који су истински следбеници Таворске светлости да би својим сведочењем Преображеног Христа у нама пробудили веру, да нас крепе својом љубављу и да нам буду сведоци истине у Крст и Васкрсење, да нам та Таворска светлост која исијава и живота Вас два у Христу истинска брата, Свети Владико Николаје и Свети Оче Јустине, буде снага за јединство и слогу и да испунимо Завет да се Срби обоже, сложе, и уможе.
Радуј се, Николаје Српски, пети јеванђелисте и велики пророче православља.
Радуј се, Јустине, проповедниче Свете Тројице! Амин!

Прослава празника започела је свечаним вечерњим богослужењем у навечерје празника, 19. августа 2023. године. Вечерње богослужење служили су, уз присуство Њихових Преосвештенстава Епископа осечкопољског и барањског г. Херувима и Епископа ваљевског г. Исихија, јереј Драган Ристанић и ђакон Слободан Гајдашевић, уз саслужење свештенства Епархије осечкопољске и барањске.

За време богослужења мноштво сабраног народа приступило је Светим моштима Светог владике Николаја и Светог аве Јустина.

Након тога уследило је агапе, традиционално окупљање око манастирског извора, послужење братства манастира уприличено за све сабране и културно уметнички програм музичког ансамбла ”Моба” и тамбурашког састава ”Дунавске зоре”.

Извор: Епархијак осечкопољска и барањска