Благословом Његовог Преосвештенства Епископа ваљевског Г. Исихија, дужност aрхијерејског намесника посавског убудуће ће обављати протонамесник Александар Вучај, парох друге обреновачке парохије. Отац Александар Вучај је рођен 31. децембра 1977. године у Обреновцу, где је завршио основну школу и гимназију, друштвено- језичког смера. Студирао је на Философском факултету Универзитета у Београду, катедри за историју. Студије Православног богословског факултета у српској престоници је завршио 2007. године. У чин ђакона, блаженопочивши Епископ ваљевски Милутин га је рукоположио 2008. године, а 2009. у чин свештеника. Убрзо по ступању у презвитерски чин, отац Александар Вучај отпочео је парохијску службу у Ваљеву, где је, као сабрат Храма Васкрсења Христовог, служио до 1. јануара 2011. године, када прелази на другу обреновачку парохију о којој се и данас са много љубави и пастирске посвећености духовно стара. Код својих Обреновчана, али и верника широм Епархије ваљевске, протонамесник Александар Вучај препознатљив је по изврсним проповедима и пословичној предусретљивости за духовне разговоре и сваковрсне душекорисне поуке. Поред богословског учења, одличан је познавалац историје, културе и уметности, у првом реду кинематографске, о чему сведочи низ радијских и телевизијских емисија у којима су, уз његову помоћ, кроз визуру хришћанске вере обрађене неке од тема, које проистичу или додирују неке од ових облика људског стваралаштва. Протонамесник Александар Вучај је у вишегодишњој брачној заједници са Иваном (дипл. филолог, грчки језик) са којом има сина Атанасија.
У поздравном слову, протонамесник Александар Вучај заблагодарио је на поверењу Преосвећеном Епископу ваљевском Г. Исихију и свом претходнику на месту архијерејског намесника протонамеснику Слободану Илићу, на досадашњем труду и бризи за свештенство и верни народ Посавине. Беседу протонамесника Вучаја преносимо у целости:
Браћо моја саслужитељи,
Као што сте чули и обавештени, добио сам од нашег Епископа Исихија благослов, бременито и захтевно послушање архијерејског намесника. Најпре захваљујем њему на указаном поверењу да могу да обављам ову службу. Такође, захваљујем и досадашњем намеснику о. Слободану Илићу на досадашњем преданом раду и труду за наше намесништво, у нади да ће својим искуством бити на помоћи мени и свима нама у даљем изграђивању и унапређивању црквеног живота у Посавини.
Епархија је целовит организам, утврђен и усклађен литургијским и канонским поретком, који захтева допринос и труд сваке помесне црквене јединице. Епископ, као глава Цркве, устројава и креира живот Цркве, утврђујући њено литургијско и институционално устројство. Духом Светим, свака помесна Црква на овим темељима живи и постоји.
Сваки парохијски свештеник јесте неодвојиви део те органске структуре и својом преданом службом, као предстојатељ свог сабрања, испуњава смисао живота Цркве- благовест Васкрсења и Другог доласка Христовог. У том смислу, дужност и обавеза сваког свештеника јесте да своју службу развија у два смера- неговању и унапређењу литургијског живота и институционалном устројству Цркве. Унутрашња мисија подразумева да народну побожност преобликујемо и артикулишемо у црквеност кроз литургијску обнову и препород, која подразумева активан живот сваког нашег парохијанина у Литургији и причешћу Светим Тајнама. Та мисија захтева позивање на врлински живот, покајање и љубав свакога човека, јер ће само тако бити сведок истинитог живота Цркве, нове наде и радости свету. Презвитери треба да буду пастири и предводници овог изабраног и повереног им стада, крепећи и учећи их живом речју на Литургији и својим добрим животом и делима љубави. Нека акценат увек буде на младим људима, који су највеће жртве суманутог технолошког напретка и бесмисла савремене цивилизације.
Све што данас имамо, имамо у земљаним судовима, у огледалу и загонетки, како каже Свети апостол Павле. Тако и Црква, као брод у стихији света, има своје земаљско обличје које мора да се негује и унапређује. Сви захтеви данашњице, а који се односе на финансијско и материјално пословање Цркве као институције, морају бити уредни и истинити, јер само тако овај сегмент живота Цркве доприноси сигурности целокупне Епархије и сваког од нас. Он је неопходан, мора бити уређен и уредан, и као такав испуњава нужни поредак на коме почива институционална димензија Цркве.
Понављам, Епархија на челу са Епископом, свим службама и намесништвима и црквеним јединицама је организам који почива на узајамној љубави, вери, поверењу и доброј вољи свих да у овим бурним временима, препуним искушења, очувамо еванђелски и предањски идентитет наше православне Цркве.
То је жртва и подвиг сваког од нас, у сагласју са жртвом и подвигом читаве заједнице, која мора бити саборна и нераздељива у сваком смислу и подвигу.
Просим од Вас Вашу братску љубав, подршку и разумевање за сваки задатак који нам време и живот испред нас буду поставили.
ХВАЛА!