„Тесла није био Марсовац, нити будиста, био је наш и био је православан“ и „Уметник који нема вере је као сликар, који је рођен слеп“ (Андреј Тарковски), неке су од најупечатљивијих порука трибине „Трагање за смислом“, којом је испред Храма Васкрсења Христовог настављен циклус „Православље и млади“, а у оквиру које су истакнути савремени ствараоци историчарка науке Александра Нинковић- Ташић и новинар Александар Гајшек представили своје две нове књиге „Ја, Никола Тесла“ и“Агапе антологија 6- антологија филмске уметности“.
Широј јавности позната као аутор изложбе о Михаилу Пупину и врсни истраживач лика и дела српских научника, Александра Нинковић- Ташић у свом најновијем остварењу бави се Николом Теслом и то оним делом живота који је, када је реч о једном од највећих генија у историји човечанства, умногоме (тешко је веровати- случајно) остао непознат- религиозношћу. Наиме, иако син личког свештеника Милутина, те по линији мајке Георгине унук и праунук свештеника Томе Мандића и Николе Будисављевића и сестрић Митрополита дабробосанског Николаја, Никола Тесла у многим хроникама описан је као човек без религијских уверења. Међутим, подаци до којих је у свом истраживању дошла Александра Нинковић- Ташић показују да је велики проналазач и те како био верујући човек и да је, радећи на неким од својих највећих изума, читао Откровење Јованово. Такође, као и једнако му славни сународник Михаило Пупин, био је ктитор свих православних цркава. Књига „Ја, Никола Тесла“ настаје из потребе да се сазна истна о томе. У њој се налази и научникова крштеница, на којој се јасно види да је добио име Николај, због чега су се он и Свети Владика Николај поздрављали са:“Где си, имењаче?“, навела је ауторка. Такође, Никола Тесла је писао о јунацима српске народне поезије и био дубоко свестан да је Србин и православац. Баш као и Михаило Пупин о коме, истини за вољу, нема дилеме. Тесла је, указала је Нинковић- Ташић, српству и православљу „одузет“ и требало би радити на томе да се та неправда исправи, јер без вере нема размишљања о историји српске науке.
Говорећи о својој најновијој књизи „Агапе- антологија 6“, која се бави филмском уметношћу, Александар Гајшек је рекао да су у њој обрађени најзначајнији ствараоци у историји кинематографије- Федерико Фелини, Ингмар Бергман, Андреј Тарковски и други, за разумевање чијих остварења је неопходно познавати хришћанство. „Циљ уметности јесте да припреми човека за смрт и уметник који нема вере је као сликар, који је рођен слеп“, мисли су Тарковског, које можда најбоље говоре о надахнућу, које је прослављени руски синеаста црпео из вере којом је живео. Сваки уметник има жар у срцу, исконску потребу да нешто створи. Али, указао је Гајшек, у почетку не зна шта, те га у процесу настајања дела Господ води. Током рада на серијалу посвећеном филму, Александар Гајшек угостио је бројне ствараоце, међу којима су и наши савременици Емир Кустурица и Никита Михалков, такође изразито верујући људи, из чијег уметничког и интелектуалног искуства се свако може много чему поучити како о вредности кинематографских остварења, тако о смислу живљења, који се открива управо у вери.
Трибину су својим наступима употпунили музички уметници Мила Павловић, Марко Стојковић и Јована Трипковић. У преподневним часовима, гости су одржали сјајно предавање у Казнено- поправном заводу, на позив духовника установе јереја Дејана Трипковића. По благослову Преосвећеног Епископа ваљевског Г. Исихија, Црквена општина при Храму Васкрсења Христовог сабрања у циклусу „Православље и млади“ наставиће гостовањем највећег српског дечјег песника Љубивоја Ршумовића крајем јула ове године.
Ј. Ј.
