Резултати конкурса „У част српског Златоуста“

С благословом Његовог Преосвештенства Епископа ваљевског господина Исихија, Епархија ваљевска и манастир Лелић расписали су други по реду наградни конкурс за најбоље написану беседу под називом У част српског Златоуста.

Конкурс је трајао од 15. фебруара до 15. априла 2023. године и био је намењен за ученике средњих богословских и световних школа на подручју Српске православне цркве. У поменутом периоду конкурсу се одазвало двадесет девет ученика са својим беседничким остварењима.

Овогодишње теме конкурса биле су:

  1. Каква је корист човеку ако задобије сав свет, а души својој науди? (Мк 8, 36)
  2. Није нас Бог створио да се жалимо на Његова дела, већ да покажемо своја (Свети Владика Николај)
  3. Ја знам ко сам по звону што са задужбина немањићких пева… (Десанка Максимовић)

С радошћу смо дочекали све радове, с љубављу их читали, с поносом објављујемо да нас је више него прошле године, а с вером и надом у вас, драга децо, настављамо заједно николајевским путем!

Драго нам је што су и овогодишње теме биле надахнуће за дубоке и снажне поруке „малих људи које ми зовемо деца“.  У овим смутним временима, када се не чујемо довољно иако стално о нечему разговарамо; када се не виђамо довољно иако смо физички заједно – ови радови сијају још јаче и охрабрују још снажније.

Све пристигле беседе заслужују велику похвалу, најпре због уложеног труда сваког ученика, а потом и због своје оригиналности, лепоте и вредности.

Ипак, као што то правила и налажу, изабрани су радови за прва три места:

  1. место: Александра Мићић, ученица првог разреда Шабачке гимназије;
  2. место: Анастасија Ристић, ученица првог разреда Друге крагујевачке гимназије;
  3. место: Јелена Павловић, ученица четвртог разреда гимназије „Светозар Марковић“ из Новог Сада.

Честитамо творцима награђених радова, а и свим нашим беседницима на несебично подељеним речима које нас оснажују у нади да ћемо имати праве чуваре наше вере и отаџбине, а и нашег језика.

Члан жирија конкурса:

професор српског језиа и књижевности

Сања Сировљевић