У оквиру циклуса „Православље и млади“, др Биљана Пиргић одржала традиционално децембарско предавање

Загрлимо децу рукама, љубављу и саосећањем!

Угледни дечји психијатар и психотерапеут др Биљана Пиргић, Ваљевка која живи и ради у Београду, и ове године сјајним предавањим заокружила је циклус трибина „Православље и млади“. Говорећи о теми „Болести зависности, наша деца и савремено доба“, у Вишем јавном тужилаштву, др Пиргић је расветлила психосоцијални развој младог човека и узроке који доводе до појаве ових пошасти. Предавању је присуствовао и Преосвећени Епископ ваљевски Г. Исихије, са чијим благословом је Црквена општина при Храму Васкрсења Христовог приредила ово духовно сабрање

Тема зависности младих од алкохола, дроге, коцке, компјутерских игрица, куповине и других облика аутодеструкције свевремено је актуелна, будући да се у савременом друштву изнова нове пошасти појављују. Када говоримо о феномену зависности важно је напоменути да су корени зависности на самом почетку живота. Беба је првих шест месеци потпуно зависна од мајке и нема свест о томе. Код мајке је појачана сензибилност и беба представља њен цео свет. Држање бебе ствара осећај сигурности и мајка то треба да чини, јер на тај начин прати потребе детета, навела је др Биљана Пиргић. 

  • Након шест месеци следи фаза прелазног објекта, релативне зависности, када беба сиса палац, грли плишаног меду или ћебенце и замишља искуство са мајком и зато је важно да мајка буде нежна. У тој фази се она постепено одваја од бебе и беба схвата да није та која креира свет… Потом следи поље игре- развијање животне креативности. Код детета које је добило љубави, развиће се начин задовољавања потребе за оним есенцијалним у животу- мишљења је др Пиргић.

Јако је важно да дете током одрастања посматра складан родитељски пар. Ако су односи међу родитељима лоши, дете ће бити узнемирено и јавиће му се страх. Такође, саветује др Пиргић, уколико дете покаже агресију, родитељи би требало да је поднесу и отклоне је без батина и било какве освете. Када дете овлада вештином да буде само и развије капацитет за бригу, оно има поверење да ће све у животу бити добро ма шта се дешавало. 

  • Тај капацитет немају усамљене особе и то води у болести зависности. Родитељ не би требало да се одваја од детета док је мало и да му, примера ради, помогне да поправи играчку коју је покварило. То искуство поправке је јако важно, јер људи који су у болестима зависности немају идеју да се нешто може поправити- објаснила је др Биљана Пиргић.

У наставку развоја, дете се креће ка фази независности. То је процес, као пут ка слободи, обожењу… Ако је дете до десете године развило наведене капацитете, лакше ће проћи кроз период пубертета који, истиче др Пиргић, носи тектонске поремећаје у виду хормонских промена, али и сналажења у социјалној средини и упознавања света одраслих. Са „резервоаром добрих искустава“, млада особа ће умети да препозна праве пријатеље. Што су бољи односи са родитељима, мање су шансе да се уђе у болест зависности. Њима су склона деца која се не сналазе у друштву вршњака, која су несигурна и пристају на све да би била део друштва. Јако је важно, напомиње др Пиргић, да се родитељи не ушушкају у то што дете има одличан успех у школи, јер то није гаранција да неће посегнути за неком од супстанци које стварају зависност. Посебан облик зависности јесу цртани филмови и видео игрице, креирани тако да је изазивају попут хране пуне свакаквих хемикалија. Уколико родитељ није упућен у садржај који дете конзумира, требало би да консултује стручњаке или, што је још боље, комуницира са родитељима деце са којом се његово дете дружи. Тако се, истиче др Пиргић, лакше носи терет одгајања. Такође, ми одрасли, сви који се као родитељи или професионално бавимо децом, морамо бити свесни да су деца онаква какви смо ми. Примери малтретирања наставника говоре да смо ми заказали. Било би добро да се присетимо традиционалног начина васпитања, када су баке љуљале децу и кувале џем, да не прихватамо новотарије које воде умртвљености деце. Бежање у зависност је бежање од реалности. Живот није лак и треба га прихватити, пригрлити децу, не само рукама, већ и љубављу и саосећањем да би се она осећала сигурно и вољено, једна је од сјајних порука, које је бројним, умногоме младим, посетиоцима трибине, упутила др Биљана Пиргић.

У уметнчком делу програма наступио је Дечји хор „Абрашевић“ под управом Ане Томић.

Ј. Ј.