Протонамесник Бранко Чолић: Гледајући Пресвету Богородицу, углачавамо свој лик да светли целом свету
У години јубилеја- 400. годишњице фрескописа, најстарија и, по мишљењу многих зналаца и верника, најлепша светиња у овом делу Србије, манастир Путиња обележила је своју храмовну славу- Ваведење Пресвете Богородице, попут Царске Лавре Хиландара, што је чини трагом светогорског тла подно ваљевске Орловаче. Светом Литургијом је началствовао архијерејски намесник ваљевски протонамесник Дарко Ђурђевић, уз саслуживање протонамесника Бранка Чолића и појање певнице предвођене вероучитељем Стефаном Ђурићем
Једно од данашњих јеванђеља, које говори о милостивом Самарјанину, отвара питање о томе ко је наш ближњи. Више пута практикована ослањања на човека доводила би до разочарања, услед слабости и променљивости људске природе сходно околностима, те нужности закључка да је наш истински ближњи Богочовек Исус Христос, јер је Он тај Који се никада неће променити и неће нас напустити. Дошао је у овај свет, узео га нa Себе и спасио га од пропадања, једна је од порука литургијске беседе протонамесника Бранка Чолића. Ни у кога на овом свету Господ није излио толико Своје силе и благодати колико у Пресвету Богородицу, чији смо празник рођења пре неколико месеци прославили. Измољена од времешних родитеља, са свега три године дата је Господу на службу у Јерусалимски храм, што данашњим родитељима делује незамисливо, посебно због чињенице да је дуго година чекана и брижљиво одгајана. Који роитељ би данас био спреман да своје дете доведе и преда „тамо неким непознатим људима“, запитао је отац Бранко Чолић, објаснивши тај чин великом вером, жртвом, подвигом и љубављу Богородичиних родитеља. У храму се она васпитава и припрема да буде мати Бога живога.
- На примеру Богородице, браћо и сестре, треба да схватимо где је право васпитање. Није васпитање у некаквим научним установама. Видели смо сви протеклих година, па и векова, да наука неће увек да служи да човеку буде боље. Само је истинска наука она коју је Пресвета Богородица изучавала- наука Божја, она која се и у овом и у сваком светом храму може научити. Наука, која каже да је човек биће створено по слици и прилици Божјој. Да је у свакога од нас утиснут лик Божји и да ми тај лик, гледајући Пресвету Богородицу и многе свете који су дошли после ње, можемо да углачамо да светли целоме свету. Да обасјава овај свет и чува овај свет од трулежи, али исто тако можемо и да га потамнимо. Све то бива у зависности од тога шта желимо. Ако желимо добро, први корак је од нас и Бог нас прихвата и воли- истакао је отац Бранко Чолић.
У осврту на Свето јеванђеље о милостивом Самарјанину, он је указао да је ближњи Господ Бог, да је ближњи сваки човек. Ако се васпитавамо онако како се васпитавала Пресвета Богородица у храму у Јерусалиму, нећемо постати себи страни.
- Често сами себи, због онога што желимо, постанемо такви да не можемо да се препознамо. Постанемо такви да не можемо да будемо сами са собом и ето муке нама и целоме свету. Родитељи су довели Пресвету Богородицу, јер је била дар Божји. Предали је у храм, јер је и храм дар Божји, а она се учила и научила да није имала никаквог греха и зато је црквене песме називају тако да је „славнија и од небеских сила, савршенија од херувима и серафима“, а она је била само човек- нагласио је отац Бранко Чолић, поткрепивши ове речи послушношћу коју Пресвета Дјева пројављује речима „Ево слушкње Божје..“ упућеним Светом архангелу Гаврилу.
- Свако од нас треба да каже:“Ево слушкиње Божје нека ми буде по твојој вољи“. И свако од нас ће наћи свој пут, али неће видети свој пут, ако се не налази овде, у храму Божјем. Ако се не сједињује са Оним, Коме је она дала своје тело, да буде савршени Бог и човек. Када се налазимо у било каквој невољи, коме другом да се обратимо, до оној која је Мајка Божја и мајка свих нас? Нико од нас не може постати као она, јер нема те светлости у себи, али можемо да јој вапимо и молимо се, а она ће нас заштитити- закључио је протонамесник Бранко Чолић, позвавши све верне да се угледају на жртву и љубав Пресвете Богородице, која је ишла Божјим путем, претрпела велике патње и удостојена да буде са десне стране престола Божјег.
По Светој Литургији, начињен је трократни литијски опход, одслужена молитва за упокојене и преломљен славски колач. За трпезом љубави, архијерејски намесник први ваљевски протонамесник Дарко Ђурђевић је честитао славу игуманији манастира Пустиња високопреподобној мати Нини, њеном сестринству и свим учесницима свечаности, преневши благослов Преосвећеног Епископа ваљевског Г. Исихија.
Сваки долазак у манастир Пустињу је ново искуство и ново откривење, јер се овде око 700 година окупља верни народ да прослави Пресвету Богородицу и да јој заблагодари за сва добра која је даровала свима нама, рекао је протонамесник Дарко Ђурђевић.
- Долазећи овде, не знамо како да опишемо то осећање, осим да схватимо да смо ми овде своји на своме, јер ова светиња и оно што она са собом носи, помажу нам да схватимо ко смо то ми, а то је питање за сваког човека. Дакле, да ли сам ја само оно што имам, што могу да поједем, попијем, положај на ком се налазим… Већина људи, пролазећи кроз живот, схвати да ниједан од тих одговора није довољан. Довољно је да једном уђемо у порту манастира Пустиња и да ми Срби схватимо ко смо и шта смо- део вишевековне традиције нашег народа. Традиције, која је посвећеност православној вери, Господу Христу и Пресветој Богородици. То је идентитет који нам даје наша вера и наш манастир Пустиња- поручио је отац Дарко Ђурђевић, истакавши да у Пустињу не долази велики број људи, али онај ко једном дође у Пустињу, читав живот остаје везан за њену лепоту, њену духовност и свима нам драгу игуманију мати Нину, која нас са својим сестринством увек са љубављу дочекује. У завршници излагања, отац Дарко Ђурђевић је заблагодарио свима који себе, свако на свој начин, уграђује у мозаик пустињске духовности.
Ј. Ј.
