Будимо људи дела
„Будимо људи“ је најчешће цитирана поука нашег блаженопочившег Патријарха Павла. Вођени управо тим заветним речима, омладинци Светосавске заједнице покушавају да им то буде на уму при делању и реализацији свих идеја. Њиховом иницијативом, чланови Удружења оболелих од мултипле склерозе и деца ометена у развоју из Удружења „Загрљај“, ове недеље, посетили су фрушкогорске манастире и Сремске Карловце. Под духовним вођством ђакона Мије Бојиновића, аутобус пун шареноликих генерација упутио се на овај душекорисни пут. У манастиру Хопово присуствовало се Литургији крај моштију Светог Теодора Тирона. Молитве за здравље прочитане су за све који су за њима осетили потребу. Сваки тренутак красила је усмереност једних ка другима. Да ли је реч о помоћи техничке природе или дружења и разговора, свеједно. Просто, да човек буде ту за другог човека… У пријатном амбијенту испред наредне тачке пута, манастира Крушедол, сви заједно су доручковали и освежили се.
Манастир Крушедол, велелепно здање које су саградили чланови породице Бранковић, многи су у тренутку доживели као посебно место. Некадашњи сабрат ваљевских манастира, а сада део крушедолске братије, отац Фотије дочекао је поклонике и упознао их са историјатом светиње, а затим упутио надахнуту беседу испуњену речима о многим животним темама, међу којима и оним посебно осетљивим као што су здравље и болест. Топла утеха, речи разумевања и наде испратиле су поклонике даље.
Велика Ремета, манастир посвећен Светом Николи, дочекао је Светосавце и њихове пријатеље срдачно и гостољубиво. Чудотворна икона Пресвете Богородице и фрескопис новијег датума одушевили су све присутне. Други део освежења и дружења уследио је у садржајно уређеном парку у непосредној близини манастира. На крају овог ходочашћа уследила су широм отворена врата Карловачке богословије „Свети Арсеније Сремац“. Свест колико је богослова изнедрила ова надалеко позната установа провејава овим простором, али и у свакоме ко ту закорачи. Уз заиста видан труд и гостопримство њених ђака, учињена је посета ризници. Круна путовања била је посета још једној светињи такође посвећеној Светом Николи- Саборној цркви у Сремским Карловцима. У овом храму поклоници су целивали честицу моштију Светог Арсенија Сремца и видели обновљени иконостас, који са правом важи за један од најлепших код нас.
Циљ сваког ходочашћа јесте његова молитвена страна, али овог пута и усмереност једних ка другима, која је подсетила на оно најбитније- да се ми сви једни кроз друге спасавамо. Такође, ту је и захвалност Богу за све, јер знамо да Он даје и кад узима. На нама је да се кроз веру, али делима, потрудимо да будемо људи, који себе и од себе са љубављу дају за ближње.
Мирјана Живковић
