Пут oстрошких висина и чајничке лепоте

Са благословом Преосвећеног Епископа ваљевског господина Исихија, на иницијативу  Светосавске омладинске заједнице, њихови чланови и чланице Кола српских сестара „Преподобна Мати Евгенија“  претходног викенда спровели су дуго жељено и планирано ходочашће.
Предвођени ђаконом Мијом Бојиновићем најпре су се упутили ка манастиру Морача.

Уводну реч о овој и свим посећеним светињама ходочасницима је упутила Мирјана Бојиновић, указавши да су све посвећене Успењу Мајке Божије. Опчињени лепотом целокупног амбијента манастира Морача приступили су молитвено и целивали руку Светог Харалампија, која се управо овде чува.

Занимљивости и надалеко познату фреску Светог Илије предочио је окупљенима монах Стефан, који је своју радост пренео благословом за наставак пута. Окрепљење и чашица разговора у изузетној природи око манастира дали су елан за наставак пута  ка манастиру Дајбабе.

Недалеко од Подгорице,  светиња Светог Симеона Дајбабског сачекала  је поклонике својим маслињацима и чемпресима, а све облаготворила миомирисом и јачином целива његових Светих моштију. У самом центру града лепота Храма Васкрсења Христовог опчинила је све, а додатно су сви били узбуђени јер су имали прилику да посете гроб митрополита Амфилохија и одају почаст.

Крипта храма, велелепни фрескопис и лоза Светог Симеона Мироточивог само су део утисака које су сви понели са собом. Пре успона ка Острошкој греди у манастиру Ждребаоник целиване су мошти наследника Светог Саве, Светог Арсенија Сремца.

У не тако просторно великој, али духовно свакако величанственој светињи, били су у прилици да целивају честице моштију многих светитеља. Пут Острога се кренуло у поподневним часовима. Свако са својим мислима и даровима, да ли превозом или пешице, молитвено или замишљено…свакако сви узбуђени и презахвални призивом за долазак овој заиста посебној светињи. Износити догађаје и покушавати описати сам боравак тамо, незахвално је јер речима се то не може довољно описати. Пригрљени светињом, сунцем окупани крај лозе,  ноћењем под ведрим небом, литургијским сабрани док свиће над котлином и домом Светог Василија….само су делић покушаја да се дочара радост што сте ступили ка моштима Светог Василија Острошког Чудотворца. Након дужег дела пута уз кањон реке Пиве, који је све задивио, време је брже пролазило и ступили су у парохијску цркву града Чајнича.

У цркви поклонике је дочекао свештеник са пригодном беседом и стрпљењем за свакога. Пред чудотворном иконом Мајке Божије, познате као Чајничка Красница, прочитана је молитва за здравље и начињено је помазање освећеним уљем.Тиме је молитвени део овог пута крунисан на најлепши могући начин.

Иако не са намером, већ очигледном промишљу, испуњене су речи Светог Владике Николаја и посећене су по њему две највеће светиње наших православних  крајева, а то су манастир Острог и Чајничка црква.

При повратку мало времена је одвојено за предах и уживање у граду Вишеграду, крај реке Дрине и надалеко познати Андрић град.

 Напојених душа вером живом а сада и обогаћени новим духовним искуствима, Светосавска омладинска заједница и Коло српских сестара вратили су се у пријатној атмосфери и спремни за нове изазове и рад.

Мирјана Живковић