Протонамесник Дарко Ђурђевић: Никада разлике међу нама не могу бити веће од светости тела и крви Христове преко којих смо повезани једни са другима
Манастирски храм у задужбини Светог Владике Николаја и његовог оца Драгомира, и ове године, свечано је обележио празник Преноса моштију Светог Оца Николаја, свог небеског заштитника. Литургијским сабрањем је началствовао старешина манастира игуман Георгије, уз саслуживање свештенослужитеља из Шабачке и Ваљевске епархије
У данашњем дану у манастиру Лелић свештенство и народ сабира се у част двају Светих Николаја, угодника Божјих из различитих периода хришћанске историје, које славе милиони данашњих хришћана. Првог- Светог Николаја Мирликијског, чудотворца коме је овдашњи храм посвећен, поштованог од истока до запада, и другог- Светог Владике Николаја, који је славном оцу ране Цркве и посветио овај храм, који је подигао у родном селу са својом породицом и мештанима прелепог села подно повленских висина.
Свети Владика Николај био је од рођења везан за Светог Николаја Мирликијског. На рођењу је добио име Никола, а приликом монашења Николај, управо по узору на њега. Име снажне симболике- „онај који доноси победу народу“ обележило је њихове личности, будући да су, сходно приликама свог времена, обојица донели народу победу. Трофеј победе су оставили нама, те данас учествујемо у тој победи, која нас води Васкрслом Христу, казао је у празничној проповеди архијерејски намесник први ваљевски протонамесник Дарко Ђурђевић.
Подсетивши на чињеницу из житија Светог Владике Николаја о столовању у трону Охридске архиепископије у време подизања задужбине у Лелићу и надахнућа која је сунчана македонска варош побудила у његовој души, изнедривши „Охридски пролог“ и „Молитве на језеру“, протонамесник Дарко Ђурђевић је указао да је чувено језеро за њега било симболика неба- чистог, бистрог и дубоког. Баш какве су биле и његове молитве, засигурно уграђене у недавно помирење наше Светосавске Цркве и Цркве у Македонији, које се догодило у Храму Светог Саве у Београду након више од пола века раскола.
- Сама титула Владике Николаја – Епископ охридски и жички показује колико су те две Цркве и два народа заправо једно и колико смо ми сви једно у Васкрслом Господу. Чин и Литургија помирења подстичу све нас да се миримо једни са другима. Да се и ми са нашом браћом са којом се можда не разумемо довољно, са којом се нисмо видели и чули одавно, да се са њима измиримо у Христу, јер величина и снага Цркве и Духа Светога се огледа у чину недавног помирења. Неразумевање и неслагање дуго више од пола века као руком је однесено у Литургији, у заједници са Христом је превазиђено. То нам даје за право да према браћи, ма где били, поступамо исто тако… Свака Света Литургија је Литургија поверења и љубави. Никада разлике међу нама не могу бити веће од светости тела и крви Христове преко којих смо повезани једни са другима- истакао је отац Дарко Ђурђевић.
По Светој Литургији начињен је литијски опход и преломљен славски колач. Овогодишњи домаћини славе били су Наталија Ковачевић, Ваљевка која живи и ради у Атини, Кристофер Уриегас из Лознице и Драган и Наташа Марковић из Ваљева. Прослава је завршена трпезом љубави, коју су лелићка братија припремила за све учеснике сабрања.
Ј. Ј.
