У знаку дубоке вере у Христа Васкрслог и љубави и поштовања према небеском заштитнику и покровитељу града под Требјесом 12. маја 2022. године, на дан Светог Василија Острошког, улицама Никшића је прошла Световасилијевска литија, која се традиционално одржава од 1996. године у спомен на дан када су Светитељеве мошти походиле тај град (фотогалерија).
Свенародну литију, која је кренула испред Саборног храма Светог Василија Острошког, предводио је Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, у пратњи надлежног архијереја Преосвећеног Епископа будмиљанско-никшићког г. Методија, У литији, која се кретала градским улицама, учествовали су и високопреосвећена господа митрополити крфски, паксонски и Диапонтијских острва Нектарије и црногорско-приморски Јоаникије и преосвећена господа епископи милешевски Атанасије, диселдорфски и немачки Григорије, западноамерички Максим, источноамерички Иринеј, крушевачки Давид, тимочки Иларион, буеносајрески и јужноамерички Кирило, ваљевски Исихије, захумско-херцеговачки Димитрије, ремезијански Стефан.
Са многобројним свештенством и монаштвом у свештеном ходу у славу Бога живог, а у част Светог оца нашег Василија Острошког Чудотворца, било је десетине хиљада верника, као и председник општине Никшић г. Марко Ковачевић и председник Скупштине општине г. Немања Вуковић, преставници јавног, друштвеног и културног живота. Литија је заустављена на централном градском тргу, одакле су упућени благослови и молитва за здравље и напредак сабраних и њихових сродника, житеља града, али и целога света.
Сабранима се прво обратио владика Методије који је заблагодарио патријарху Порфирију и браћи архијерејима на доласку и свима пожелио добродошлицу:
-Ваша Светости, нека данас засија радост свеопште љубави у овај лијепи и добри дан, који нам је Господ дао неизмјерном милошћу и мудрошћу својом, да вас срдачно дочекујемо са цјеливом љубави у Христу, чистога срца испуњеног вјером у Сведржитеља васељене и повјерења у братску заједницу Цркве наше на чијем највишем трону сједите. Епархија будимљанско-никшићка осам вјекова буди у народу нашем исконско памћење које смо живјели и на коме смо створили све што смо створили и постали оно што јесмо данас – дјеца Божја, дјеца Светог Саве и Светог Василија и браћа свима. Ваша Светости и браћо архијереји, са љубављу и радошћу вас данас срећемо, торжественим славословљем вас дочекујемо и свима вам желимо снагу и сваку помоћ од Господа у добрим дјелима и почецима. Добродошли у ове свете дворе славе Божје, свете дворе славног рода нашег. Ваша Светости, молим вас да нас, нашу земљу и сав народ наш благословите светим патријарашким благословом и нека Господ и Свети Сава и Свети Василије руководе вашим архипастирским радом и вашим животом у у цјелини. На многаја љета!
Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је прво све поздравио најрадоснијим поздравом Христос васкрсе — Ваистину васкрсе, поручивши свим народима, свим људима да се радују јер Господ Живи васкрсе ради нас људи и ради нашег спасења, ради свих људи и сваког човека, независно од тога ком народу припада, независно чак и од тога на који начин се Богу моли:
-Христос васкрсе ради свих људи, ради читаве твари, да све претвори у Цркву, да све претвори у простор присуства благодати Божје. И ево, браћо и сестре, заиста васкрсе Господ и донесе све нама људима за чим смо трагали кроз векове. Победио је смрт и учинио да у нашим животима никада више мрак и тама немају последњу реч. Учинио је да никада више у нашим животима нема последњу реч зло, него да последњу реч увек има светост, да последњу реч има добро у нашим животима. Господ је победом својом над смрћу учинио да никада више самоћа, мржња међу нама људима нема последњу реч, него је учинио да заједница, да љубав имају последњу реч и да се све на заједници и љубави у нашим животима заснива. Учинио је, једном речју, да смрт није последње што можемо рећи о себи. Учинио је да нису случајне околности обличиле наше животе и да смо се онда у једном тренутку претворили у ништавило, него да живот има последњу реч у нашим животима, тј. са у Христу истина, правда, слобода, љубав, лепота и живот имају последње што ћемо рећи о себи.
-Пуна четири дана налазим се на стопама које је оставио Свети Сава у нашем народу и идем по траговима корена које је дубоко засадио Свети Сава у нашем народу. Он је засадио корен, али многи светитељи Божји који красе календар наше Цркве, а јесу синови из српског православног рода, изникли су из тог светосавског корена. Служио сам Литургију у Милешеви, био у Пљевљима, а онда био у светосавској Херцеговини и служио јуче и данас у манастиру Светог Василија Острошког, служио код његових моштију. Ево данас, у светосавској и световасилијевској насеобини, граду његовом Никшићу, овде имам прилику да доживим круну духовне радости. Сви пастири наше Цркве у себи носе бригу и зебњу какав је наш народ и да ли је на путу Светог Саве, Светог Василија Острошког, Светог Петра Цетињског, али данас и јуче била је прилика да виде реке људи из свих крајева где живе православни Срби, али не само православни, који се сливају у смирењу с љубављу ка Светом Василију Острошком. Тако и они који нису крштени, који не припадају Православној Цркви, а притичу смирењем, вером, надом и љубављу Светом Василију бивају исцељени. Управо због тога што светитељ Божји мисли умом Христовим, гледа очима Христовим, куца срцем Христовим, тј. живи Христос у њима и они живе Христом и отуда по љубави превазилазе све границе, превазилазе све поларизације, превазилазе сваку врсту неспоразума који постоје међу људима. Свети Василије Острошки јесте Христов човек и зато он заступа пред Христом сваког оног који га са вером и надом и љубављу замоли да се моли Господу за њега, поручио је Његова Светост Патријарх и истакао:
-Треба да се увек окупљамо у својим храмовима, да ту приносимо своју тугу и све што нам недостаје, своје неуспехе и своје грехе пред лице Божје, али исто тако да примамо и утеху благодаћу Божјом, да примамо и радост у храму Божјем и да увек прибегавамо, кад год можемо, острошкој светињи, да тамо молимо Светог Василија да буде са нама, да нас просвећује и освећује, да донесе мир међу нас, мир у наше душе, да светост буде и циљ нашег живота и да знамо да мира нема без мира са Богом, да мира нема без покушаја и труда да живимо по јеванђељским заповестима, да мира нема ако не праштамо једни другима, да мира нема ако се не молимо једни за друге, ако не тражимо опроштај једни од других, да једном речју мира нема без мира са Богом. Када се миримо са Богом, држећи се закона Јеванђеља, заповести јеванђељских, увек ћемо се мирити једни са другима и бићемо у миру и са читавом творевном. Господ нека донесе мир међу нас, међу све људе света, а нарочито тамо где људи страдају и у наше време од оружја, да престане употреба оружја и да почне да говори језик љубави, језик срца, језик мира, језик Христов. Живели и да сте сви Богом благословени молитвама Светог Василија Острошког. Христос Васкрсе!
Извор: Митрополија црногорско-приморска
Патријарх Порфирије: Покајмо се, исповедимо се, причестимо се Телом и Крвљу Христовим. То је Хлеб живота!
Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служио је 12. маја 2022. године, на празник Светог Василија Острошког, свету Литургију у Горњем манастиру Острогу, у склопу прославе великог јубилеја Српске Православне Цркве – 350 година од престављења Светог Василија Острошког.
Саслуживали су високопреосвећена господа митрополити крфски, паксонски и Диапонтијских острва Нектарије и црногорско-приморски Јоаникије и преосвећена господа епископи жички Јустин, милешевски Атанасије, западноамерички Максим, источноамерички Иринеј, крушевачки Давид, тимочки Иларион, буеносајрески и јужноамерички Кирило, захумско-херцеговачки Димитрије, ваљевски Исихије, будмиљанско-никшићки Методије, ремезијански Стефан и полошко-кумановски Јоаким, са многобројним свештенством из више епархија у молитвеном учешћу хиљада верника. Његова Светост је након читања Јеванђеља произнео беседу:
„Христос васкрсе! Ваистину васкрсе Господ, браћо и сестре! Радујмо се, јер је то реч Господња која је упућена мироносицама женама, јер је Господ препознао у њиховој души љубав, љубав према Богу читавим бићем, па је зато и могао рећи да је радост оно што произилази из љубави. Та радост је дар Божји. Браћо и сестре, ми данас овде сабрани, радујмо се, јер смо у близини Божјој, јер смо на месту где се налази човек Божји, где су мошти Светог Василија Острошког који је читавог себе и све оно што је имао претворио у љубав, у љубав према Богу и у љубав према ближњима до мере да је био спреман у потпуности да распне себе за Христа, да не гледа на то што треба да улаже напоре даноноћне, да не гледа на то што га неко презире и одбацује, да не гледа на то што га неко гони, знајући да у свему, у њему и око њега јесте прст Божји и промисао Божја! Промисао Божја јесте израз љубави Божје. Заправо, у свему и на сваком месту показујући смирење учинио је себе плодним, пребогатим, изобилним сасудом Божјим. Постао је светац, светитељ Божји, такав да и ми данас, и не само ми, него и људи са свих страна света овде притичемо тражећи утеху, тражећи подршку, тражећи помоћ и исцељења од разних недуга, болести и проблема. Свако ко је дошао, отишао је одавде другачији. Сваком се десило нешто суштински, тако да то што се десило нити може да разуме, акамоли да изнесе и објасни било коме, јер благодат Божја јесте тајна, не у смислу нечег што је скривено, него у смислу догађаја који превазилази ум, разум и срце.
Браћо и сестре, долазимо на ово место знајући шта је воља Божја, знајући да је воља Божја, како сам Господ Христос каже, да они који верују у Њега имају живот вечни! То је воља Божја. Када дођемо овде све нам је јасно. Јасно нам је да нисмо само људи који су створени само за материјални живот, да нисмо само месо, крв и кост, да нисмо само, дакле, материја. Овде када дођемо знамо да смо сложено, а опет јединствено, биће. Знамо да је темељ, садржај, суштина и смисао нашег постојања духовна страна наше личности и нашег бића. Знамо да све што постоји, па и наше тело, позвано је да буде духовно, као и да ми имамо разне дарове и способности, имамо дарове и таленте да стварамо и материјално и опипљиво, материјалну културу, али и да то треба да буде прожето духовним вредностима. Све што стварамо, не само онда када се молимо у тајности срца свог, треба да буде створено у славу Божју, да буде узнесено као уздарје Богу. На тај начин Господ даје смисао и материјалном, даје му његову духовну страну и перспективу. Тако све постаје духовно.
И тело је позвано да постане духовно. Треба ли нам доказ за то? Па ево доказа: то су мошти светих, то је Свети Василије Острошки. Светитељи Божји, баш онакви какав је наш Светац, потврђују и показују да је човек саздан као духовно биће. Господ оне који испуњавају Његове заповести, испуњавају Његову вољу, просвећује и освећује тако да и кад оду Њему у сусрет, кад оду са овог света, остају да нама сијају, да нам буду утеха, да нам буду подршка, да када дођемо овде можемо и своје најскривеније мисли изнети пред скуте свеца, да можемо своје најдубље грехе, оно чега се стидимо, оно чега се бојимо ту, њему исповедити! И то ће остати ту. Отићи ћемо ослобођени. Отићи ћемо исцељени! Господ, дакле, у светитељима својим показује да смо створени да будемо духовна бића и то знамо, знамо када дођемо овде.
Реч Божја јесте заповест за нас. То је Његов закон. Његове заповести нису укидање наше слободе, заповести које нису спутавање да чинимо оно што јесте нама дато као могићност да растемо, да показујемо љубав, да будемо ствараоци. Није Бог рекао: Не укради, не лажи, не убиј, не чини прељубе, не оговарај, не осуђуј, не мрзи… Није Бог изрекао те заповести зато што је хтео да нам забрани да живимо слободно, зато што је хтео да укине нашу слободу. Напротив! Када чинимо то све и многе друге грехе, ми постајемо робови греха, робови страсти, робови ђавола, а када слушамо заповест Божју, ми узимамо на себе оруђе слободе. Ослобађамо се, испуњавајући заповест Божју, свега онога што нас тишти, што нас чини немирнима, што нас чини исфрустриранима, што нам ствара депресију, што нам ствара психозу… Ослобађамо се, другим речима, тираније нечастивог. Дакле, онда када чинимо заповести Божје, ми, браћо и сестре, чинимо оно што је у складу са нашом природом, постајемо истински здрави. Није слобода у томе да чиним шта хоћу, јер могу чинити и оно што је лоше, као што знамо. И најчешће када чиним шта хоћу, а нисам то претходно проверио заповешћу Божјом која је записана у Јеванђељу, чиним погрешно.
Ево нас опет и изнова у светом Острогу! Ево нас опет код Светог Василија да се вратимо себи, браћо и сестре, да препознамо шта то Бог од нас хоће, да се исповедимо, да се покајемо, да се хранимо Христом. Он је хлеб живота! Нама нема живота без Бога, без Христа! Можемо бити моћни, силни, велики, снажни, славни, успешни… да, али за малена! Можемо бити све то, а дубински несрећни, усамљени! Заправо, ослањајући се на погрешне принципе и вредности можемо се потпуно одвојити од себе, поробити у потпуну и тоталну самоћу. А онда када је Бог са нама, онда смо слободни од свега и знамо да постајемо владари света. Онда можемо препознати у другоме брата без обзира ко је он, ком народу и којој вери припада. Зато, браћо и сестре, данас овде сабрани, покајмо се, исповедимо се, узмимо Хлеб живота, причестимо се Телом и Крвљу Христовим. То је Хлеб живота! Да постимо, да идемо у цркву Божју на свету Литургију, да се исповедамо, да примамо опроштај грехова и да све то запечатимо и крунишемо узимањем Тела и Крви Христове.
Нека би Господ дао молитвама Светог Василија Острошког мир, љубав, радост, радост на коју нас је Господ позвао да бисмо онда могли заједно са Светим Василијем Њега славити, али и са њим певати песму: Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт разруши и онима који су у гробовима живот дарова. Христос васкрсе!“
Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије у току Литургије је рукопроизвео настојатеља манастира Острога протосинђела Сергија (Рекића) у чин архимандрита.
На крају богослужења беседио је митрополит Јоаникије:
„Заблагодаримо Светом Василију Острошкоме чије упокојење је било прије 351 годину. Прошле године нијесмо могли обиљежити тај јубилеј како ваља, па смо га пренијели на ову годину не желећи да пропустимо да заблагодаримо њему који непрестано за ових 350 и више година излива благодат Божју на све оне који приступају овој светињи и његовом светом ћивоту и ,не само на оне који долазе у манастир Острог него на све оне који се њему са љубављу и са вјером обраћају. Свети Василије Острошки се поистовјетио са својим народом и Црквом. И као што је пастирствовао за вријеме свог земаљског живота над народом Херцеговине и Црне Горе, тако пастирствује и данас, али много шире. Његово небеско пастирство, покровитељство, заступништво се свуда прославља. Светог Василија можемо назвати новим Светим Савом, јер је ишао његовим стопама, а треба се присјетити да је управо у оном времену, када су спаљене мошти Светог Саве, дошао на овај свијет Свети Василије Острошки и нешто касније постао архијереј. Велика је служба коју је он вршио, велика жртва коју је поднио. Зато га је Бог тако обдарио. Али преко њега и све нас који му приступамо“.
Митрополит Јоаникије је уручио Његовој Светости патријарху на дар патријарашку мадију, патријарашку панакамилавку и чиновник – рад монахиња Митрополије црногорско-приморске у знак сећања на боравак у манастиру Острогу, а затим је посебно поздравио Митрополита крфског г. Нектарија:
„Митрополит Нектарије бдије над Плавом гробницом и над костима српских мученика на острву Виду и у Јонском мору. Ми смо се одавно збратимили са браћом Грцима. Та жртва из Првог свјетског рата нас обједињује, али то посебно свједочи наш брат у Христу Високопреосвећени Митрополит Нектарије који нам доноси благослов Светог Спиридона Тримитунтскога, а који је благоизволио да се одазове нашему позиву да нам дође на овај велики Световасилијевски сабор“.
Митрополит Нектарије је у свом обраћању рекао да је са задовољством примио позив да учествује у великој радости празника Светог Василија:
„Свети василије није значајан само за вашу свештену Митрополију, већ је светитељ васељенског карактера. Посебну радост ми чини што сам данас имао прилику да саслужујем Његовој Светости Патријарху Порфирију кога познајем јој од давнина и према њему имам велику љубав. Посебно се осећам радосно видевши оволико народа, посебно омладине, нашу златну децу која одају почаст великом светитељу. Ви сте, браћо и сестре, одговор оптужбама оних који кроз време покушавају да унизе Васкрслог Господа. Ваша Црква помесна је прошла многа искушења као и остале Цркве, али и за то имамо увек одговор и поруку нашег Господа који каже: Ја сам победио свет”.
Извор: Митрополија црногорско-приморска
Преузето са спц.рс