Светосавска омладинска заједница током априла наставила је низ нових акција.
У парохијском дому при цркви Светог Георгија у Новом насељу одржано је предавање „Светиње Ваљевске епархије у љишком крају“.
Долазак Епископа ваљевског господина Исихија на трибину посебно је увеличао догађај на радост младих светосаваца, а захвалност су изразили и предавачи Александар Ђукић, археолог, и Немања Максимовић, историчар.
Уважени предавачи су и оснивачи удружења „Челник“, које је настало 2018. године и бави се културним наслеђем западне Србије.
Циљ им је и оснивање мањих музеја, а покренули су и издавачку делатност. Прво издање је књига „3 јубилеја у Љигу“.
Током предавања, са пуном пажњом Владике Исихија и светосаваца, упознали су нас са нама до сада не тако познатим средњовековним светињама, међу којима су манастир Славковица и изузетна црква у Дићима, коју окружују стећци. Сматра се да је ово локалитет са највише сачуваних обележја у целој Србији.
Уследиле су приче о цркви Светог Илије у селу Ба, цркви Архангела Гаврила у Моравцима и другим. Чувени манастир Боговађа са својом изузетном историјом и незаобилазна прича о хаџи Рувиму отворили су још много тема за разговор владике и учесника. Интригантни подаци о могућим остацима породице Бранковић у саркофазима у Славковици, прича о спахијској породици Велимировић додатно су све заинтересовали. Вече је завршено у пријатној атмосфери, а Светосавска омладинска заједница је уручила пригодан поклон Владики Исихију за његов имендан, са надом да ће се овај низ сусрета наставити.
Целокупно предавање и труд ових образованих и пожртвованих ентузијаста навео је све нас присутне на тему памћења и подсећања чији смо ми народ.
На то нас подсећају ванвременске речи Светог Владике Николаја:
„Ми смо тело од тела и кост до кости,и дух од духа онога народа, који је после Косова живео на свом огњишту без слободе, у својој земљи под туђином, без земаљског царства и без земаљског сјаја.
Оног народа који је путовао кроз пустињу без свог Мојсија, но са надом несаломивом да ће му Бог отаца његових, Бог Немањин и Савин, Бог Стефанов и Милутинов, Бог Лазарев и Милошев, опет даровати земљу обећану. ’’
Мирјана Живковић
