Епископ Исихије на братском састанку и исповести свештенства Архијерејског намесништва колубарског у Мионици

Бити пастир Христов није посао, већ служба

Господ Христос се у божанској и људској природи вазнео на небо и сео са десне стране Бога Оца. То значи, ако живимо по речи Христовој, по Његовом Светом јеванђељу, да ћемо се и ми с Њим вазнети на небо, рекао је преосвећени Епископ ваљевски Г. Исихије, благосиљајући свештенство Архијерејског намесништва колубарског у храму у Мионици посвећеном управо Вазнесењу Господњем

На празник Светих мученика Хризанта и Дарија и Преподобног Симеона Дајбапског, Храм Вазенесења Господњег био је домаћин молитвеног сабрања, братског састанка и исповести свештенства Архијерејског намесништва колубарског. Пређеосвећеном Литургијом је началствовао старешина варошке светиње протојереј – ставрофор Живота Новитовић, уз саслуживање епархијских свештенослужитеља, док су Свету тајну исповести обавили игуман манастира Јовања архимандрит Михаило и старешина манастира Лелић игуман Георгије. У обраћању сабранима, Епископ Исихије је подсетио да се у време Часног поста више трудимо да будемо хришћани него иначе. У средини поста, коју смо управо прешли, Црква је поставила Часни и животворни Крст Господњи, да нас охрабри, да нам смисао нашег поста и да знамо да имамо силу Његовог Крста. 

  • Његов (Христов) Крст није само онај крст на који се разапео и примио страдања свих нас на Себе безгрешног, већ је Његов Крст читав Његов живот, од оваплоћења па до краја Његовог живота, у коме је страдао за нас, трпео сумње, поруге и лишавања свих врста, да би нас призвао у истину и подарио нам спасење. Клањајући се Крсту Господњем у седмици која је протекла, ми исповедамо његову силу, напајамо се његовом силом и добијамо снагу да довршимо други део поста, који нам предстоји, као и да се сви заједно саберемо у цркви и прославимо славно Васкрсење Његово- поучио је Владика Исихије.

Угледајући се на нашег архијереја- Господа Христа Који је, како Свето јеванђеље каже, „пастир добри“, ми смо пастири Христови. Пастир Христов нимало није лако бити. Он не бира ни време, ни простор, Он је пастир Христов чак и када спава, свагда доступан своме стаду и треба да ревнује за једног човека једнаком љубављу и силином као да има милион људи поред себе, навео је у литургијској проповеди, произнесеној по благослову Владике Исихија, архијерејски намесник тамнавски протојереј Небојша Миливојевић. 

  • Бити пастир Христов није посао, то је служба. А шта је служба, ако не љубав. У љубави нема другог, трећег или последњег места. Љубав је увек прво место! Отуда нас учи Свето јеванђеље да „који хоће да је први, нека служи…“ Ми служимо Богу, а и људима. Ми не служимо мало, него увек и потпуно, и сада и кроз све векове- истакао је архијерејски намесник тамнавски.  

У Светим тајнама свештеник не дејствује својом силом, већ благодаћу Духа Светога, коју је апостолима даровао Господ Христос приликом Васкрсења. Они су је потом предали епископима, а епископи у Светој тајни рукоположења предали свештеницима. Христос је глава свештенства, архијереј који стоји на челу јерархије. 

  • Свештеник не може бити сваки човек, већ само онај који је осетио позив. Христос је говорио:“Не изабрасте ви мене, већ ја изабрах вас…“ Тај позив је, браћо, посебан унутрашњи осећај љубави према Богу, према храму, олтару и богослужењу. По речима Светог Кипријана, на рукоположењу свештеник не почиње живот, него житије. Не делање, него служење, не разговор, него проповед. Али, браћо, не бринимо! Христос је Тај Који нам даје снаге у узбурканом мору овог живота. Што му се више будемо молитвено обраћали, већа ће благодат бити на нама- казао је протојереј Небојша Миливојевић. 

У периоду веома тешком за нашу Свету Цркву потребно је устостручити молитве како би се благодат умножила, а међу парохијанима улила вера да без страха долазе у храмове,  моле за спас људског рода и приме Свету тајну причешћа, од чега је постојала бојазан у време пандемије вируса корона, закључио је прота Миливојевић, те позвао браћу свештенике да у Светој тајни исповести оперу своје душе и потруде се да не прокоцкају шансу да изграде Цркву Христову.

Састанак је завршен трпезом љубави, коју је за Владику Исихија и све учеснике приредило братство при мионичком храму.

Ј. Ј.