У Недељу месопусну Света Архијерејска Литургија у саборном храму

Владика Исихије: Више добија онај који даје милостињу, него онај који прима

Претпоследње недеље уочи Великог Часног поста Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Исихије предводио је литургијско сабрање у Храму Васкрсења Христовог, уз саслуживање свог заменика протонамесника Филипа Јаковљевића и свештенослужитеља из Ваљева

Данашње Свето јеванђеље (Мт 25, 31 36) описује шта ће се збити последњег дана, у часу Страшног суда и Другог доласка Господа Христа. Спаситељ ће доћи у слави, као судија најмилостивији и зато сви морамо да мислимо о томе. Да будемо свесни шта је суд Божји и шта нам је чинити да на том суду будемо са онима који стају са десне, добре стране, а не, не дај Боже, са леве, стране грешника који иду у вечну пропаст, казао је Владика Исихије у литургијском слову утемељеном на данашњем јеванђељском одломку.

  • Важно је да будемо свесни свога греха. Духом улазимо у храм Божји, а наш телесни храм у коме живимо и делујемо да видимо да је укаљан. Да видимо да смо грешни, да нема у нама добра. Да видимо да оскудевамо у врлини, доброти и љубави. Тек онда, зато што знамо истину, и у тој истини и љубави ми можемо да станемо пред Господа…Суд је Божји сваки дан, сваки час и трен нашег живота. У сваком делу времена ми имамо неку животну ситуацију, у којој треба да пројавимо да смо грешни и недостојни и да треба да жудимо за добрим, али не по својој сили, која је мала. Сву своју силу треба да уложимо у добро, али да се уздамо само у милост Божју, јер само Он може да нас укрепи и надахне да чинимо добро – рекао је Владика Исихије.

У јеванђељској приповести о Суду Божјем, Господ Христос нас учи да је главни критеријум у ком нас Он мери на Страшном суду то да ли смо живели по љубави или мимо ње. Љубав је највећи дар који нам Господ даје у нашем животу и дар који нас уподобљује Христу, али и дар који тражи нашу делатност. Зато, како наводи писац јеванђеља Свети апостол Матеј, Господ набраја када је био гладан, жедан, странац…

  • Он показује да је Он тај коме помажемо када помажемо једном од Његових најмањих. То нам показује да се Он поистовећује са нама и зато, кад дође Велики пост, ми се уздржавамо од вишка, свако по својој моћи, по свом нахођењу. Као што Господ силази са неба, поистовећује се и страда заједно са човеком, тако видимо да смо ми ти (гладни, жедни, наги и убоги) којима Он долази и са којима се поистовећује. То је огромна утеха, јер нам из Његових уста постаје јасно да је Он са нама у нашим страдањима- истакао је ваљевски архијереј.

Читајући ову причу, треба да знамо да смо ми они који треба да помогну потребитима, али и они који страдају. Прича о Страшном суду нас теши, јер у каквим год да смо невољама и оскудицама, Господ је са нама. Када смо у стању да дајемо и помажемо ништима, Он тражи да помажемо. Али, када смо и сами ништи, важно је да знамо да је Он увек у близини и да сва страдања узима на Себе, објаснио је Владика Исихије.

  • Више добија онај који даје милостињу, него онај који прима. Зато, да бисмо могли да чинимо милостињу, морамо и сами да се поистоветимо са онима који страдају. Велики пост нас управо томе учи. Кад се лишимо нечега, постајемо мало сиромашнији, гладнији, изморенији… Мање се крећемо и забављамо у друштву, више се удубљујемо у себе и тајне спасења. Онда, кад видимо неког ништег, можемо да му дамо нешто као некоме са којим смо се поистоветили и ког у срцу осећамо – једна је од низа сјајних поука које је Владика Исихије упутио вернима, тумачећи једну од најпознатијих јеванђељских прича, која носи универзалну поруку љубави и даривања њоме подстакнутим.

Приликом Свете Литургије више верника, углавном деце, приступило је Светој тајни причешћа. На крају сабрања, Владика Исихије благословио је верни народ.

 

Ј. Ј.

Беседа Епископа Исихија: