Протонамесник Срећко Живановић и ђакон Илија Јокић, уз саслужење ипођакона др Небојше Пакевића, појање певнице и у молитвеном присуству великог броја верника, служили су Свету Литургију у 36. недељу по Духовима у Храму Светих врача Козме и Дамјана при Општој болници Ваљево. Сабрао се и велики број лекара који су принели молитве за своје претходнике који су пострадали у Првом светском рату, лечећи рањене и болесне у нехуманим и тешким условима. „Треба да се молимо за лекаре да се они моле за нас, да нам буду светли примери, јер су посведочили праве вредности“, рекао је отац Срећко по одслуженом парастосу, док је др Владимир Ђорђевић, начелник кардиологије са интерном службом пожелео да лекари овога времена поприме обрисе лика и дела својих предака.
У Првом светском рату, тачније крајем 1914. и током 1915. године Ваљево је било град-болница. Све институције су биле претворене у болнице, Домове здравља, стационаре, прихватилишта за рањене и болесне којих је у једном тренутку било и до 30 000, што је било готово незамисливо за град који је имао једва 8 000 становника. Лечили су их домаћи, али и аустроугарски лекари чију је жртву посебно похвалио отац Срећко Живановић истакавши да су они „живот свој положили за непријатеље своје“. Доктори: Селимир Ђорђевић, Божидар Шишић, Милан Цекић, Драга Љочић, Драгиња Бабић и многи други лечили су рањене, али и оболеле од разних заразних болести од којих је најопаснији и најсмртоноснији био пегави тифус. „Како нам је Бог послао свог Сина јединородног да нас спасава, тако нам је у рату послао лекаре, велике људе, чија су дела снажнија од свих речи којима бисмо описали њихову хуманост и жртву“, рекао је др Владимир Ђорђевић.
У току Свете Литургије читала се јеванђељска прича о Страшном суду за коју је отац Срећко рекао да је у питању прича о љубави. „Љубав је жртва, простор који треба да направимо за другога“, рекао је беседник, додајући да није случајно да се та јеванђељска прича чита у дану када се служи парастос за лекаре пострадале у Првом светском рату. „Не треба тумачити јеванђеље јер је оно оствариво на њиховој жртви“, подвукао је отац Срећко, сматрајући да славни лекари из Првог светског рата треба да буду наше звезде водиље.
Ово је трећа година како се служи парастос за лекаре пострадале у Великом рату уз наду да ће се молитвенена сабрања у њихову славу бити и наредних година.
Марина Марић
