Важно је да признамо да смо слаби
Традиционално, у сусрет празнику Ваведења Пресвете Богородице, циклус трибина „Православље и млади“ био је домаћин др Биљани Пиргић, дечјем психијатру и психотерапеуту, рођеној Ваљевки која успешно ради у Београду. Трибина „Хајде да разговарамо о нашој деци и о нама“ приређена је у Храму Васкрсења Христовог са благословом Преосвећеног Епископа ваљевског Г.Исихија, који је и лично присуствовао овом духовном сабрању. У уметничком делу програма наступиле су младе уметнице Емилија Крунић (виолончело) и вокалне солисткиње Теодора и Анастасија Рафаиловић.
Тема излагања проистекла је из претходних предавања, која је др Пиргић одржала и својим препорукама подстакла посетиоце да поделе своја искуства са њом. Јер, важно је са децом разговарати, а под појмом „наша деца“, уз сопствену, требало би једнако подразумевати и децу наших ближњих, децу у окружењу и децу на које нас професије (лекарска, наставничка и др.) упућују. Бављење децом неодвојиво је од бављења родитељима, те је важно знати шта је кључно у комуникацији одраслих са децом. Наиме, како је истакла др Биљана Пиргић, попут лекара који слуша пацијента, родитељ би требало да „поднесе своје стање“ узроковано оним што чује од детета, односно да га не окриви за размаженост и безобразлук, како се неретко догађа.
- Родитељ треба да научи да поднесе незнање, да не наступа са позиције „ја знам“, јер ако смо отворени да саслушамо пажљиво шта нам неко говори, моћи ћемо да разумемо. У супротном, нема ни разумевања, ни продуктивног разговора. Треба да пазимо да не будемо узнемирени причом. Родитељи у страху често преувеличају проблем. Некад је тешко доћи до разумевања, а наизглед је тако једноставно – навела је др Биљана Пиргић неке смернице за побољшање интеракције између родитеља и деце, поткрепљујући своје савете примерима из богате стручне праксе.
Посао психотерапеута се често састоји у раду са родитељима, будући да је детету могуће пружити помоћ управо преко њих. Тачније, ради се на томе да родитељи боље упознају себе, а потом боље приђу детету. Некад је, указала је др Биљана Пиргић, компликовано разумети односе у породици, јер дете има доживљај оца, не само преко личног односа са њим, већ и односа оца са мајком. Када се направи погодна атмосфера, може квалитетно да се разговара, а тиме и направи „амбијент прихватања“. Такође, важно је пратити децу и младе, познавати њихов унутрашњи свет. То важи за родитеље, али и лекаре, просветне раднике и све који су упућени на бављење децом и младима, казала је она.
Говорећи о прихватању слабости, као једном од највећих изазова у овој врсти односа, др Пиргић је нагласила да је веома важно да признамо себи да смо слаби, јер ћемо тако боље разумети себе, а потом и дете.
- Јако је важно да родитељ с неким разговара – пријатељем, свештеником, психијатром. Да се запита да ли добро ради, у чему греши и онда ће добити одговор. Родитељи се често покрену кад дете почне да попушта у школи, а проблем је постојао и раније- сматра др Пиргић.
Одговарајући на питање Владике Исихија о значају дијалога и правцима његовог развоја, др Биљана Пиргић је објаснила да се дијалог базира на ономе што пацијент говори и тзв. „контра- трансфер осећањима“ терапеута. Може да се развија несметано, али и са осцилацијама. Осим са пацијентом, терапеут мора да има дијалог и са својим колегама. Да преиспитује своја стања, јер само тако може да напредује, будући да се унтрашња стања пацијента и лекара често преплићу. Такође, мишљења је др Пиргић, важна је сарадња духовника и терапеута. Говорећи о терапији молитавама, она је навела да нема много искуства на том пољу, али да јој је рад са суицидалним пацијентима показао да примена молитве може бити делотворнија од лекова.
И ово гостовање др Биљане Пиргић у родном граду протекло је у знаку сјајне комуникације са посетиоцима, који су својим питањима или, пак, дељењем својих искустава засигурно створили плодно тле за неку нову тему. Неко ново изагање наше успешне Ваљевке, коју је увек лепо и корисно слушати.
Ј. Ј.
