Након Ваљевске гимназије, у чијим је клупама дечак Никола Велимировић освајао свет знања, и друге основне школе, која је прва у Србији понела име потоњег Владике Николаја, своја врата изложби о светитељском лику Лелићког Златоуста отворио је и ваљевски одсек Академије струковних студија Западна Србија. У част јубилеја великог Оца Цркве новог времена (140 година од рођења, 65 од престављења и 30 од преноса његових моштију), под покровитељством Града Ваљева и уз благослов некадашњег администратора Епархије ваљевске Епископа шабачког Г. Лаврентија и Епископа ваљевског Г. Исихија, изложбу су осмислили и реализовали Епархијски одбор за веронауку и Друштво за неговање традиције и културе ваљевског краја.
Владика Николај био је свестрано образован, почасни доктор неколико универзитета и изузетно уважаван у научним круговима свог времена. Стога, велика је част што ће наредних месец дана, колико буде трајала изложба, његов дух бити присутан у амфитеатру Академије, казао је приликом свечаног отварања директор др Млађан Вићентић. Благодарећи Епархији ваљевској на сарадњи, др Вићентић је указао да се 2022. навршава читав век откако су изливени темељи ове образовне институције, те да је велика част да у сусрет свом јубилеју закораче изложбом о лику надалеко познатог и признатог Божјег угодника.
Поздрављајући наставнике и студенте Академије струковних студија, свештеник Далибор Чкојић, секретар Епархијског одбора за веронауку, изразио је радост што је ова изложба угледала светлост дана молитвама Светог Владике Николаја, најеминентнијег православног архијереја 20. века. Он је био човек који је много радио и урадио, служећи Богу и свом народу са великом љубављу. Његово име ће још дуго бити непревазиђено у српском народу и Цркви, истакао је отац Далибор Чкојић. Он је подсетио на речи, такође великог мисионара, Преподобног Јустина Ћелијског за кога је „Владика Николај најближи Светом Јовану Златоустом“ и блаженопочившег Митрополита Амфилохија, који је за великана подно Повлена говорио: „Владика Николај није био само велики Србин. Он је за све православне људе израз духовности. Човек који је имао очи које памте векови и чија је вера кроз искуство постала знање.“ За Владику Николаја, његову мудрост, подвиг, предано и неретко мученичко служење обиље хвале имали су и Исидора Секулић, прва жена члан Српске академије наука и уметности, Свети Јован Шангајски, Епископ Руске Заграничне Цркве, и многи други истакнути интелектуалци, духовници и државници, чијим је изводима из записа отварање употпунио коаутор изложбе јереј Далибор Чкојић.
У уметничком делу програма наступила је млада уметница Марија Обрадовић, виртуоз на фрули, народном инструменту који је Владика Николај лепо и радо свирао.
Ј. Ј.
