Братство саборног храма за најмлађе парохијане

Молебан и позоришна представа за успешан почетак школске године

Како су нас наши свети преци учили, пред почетак сваког доброг посла треба за Божји благослов узмолити. Да школска година успешно почне, траје и заврши се, свештенство Храма Васкрсења Христовог, са благословом Преосвећеног Епископа ваљевског Г. Исихија, одслужило је молебан у ком је учествовао велики број школараца и студената. Уз пригодне дарове, молитвени дан заокружен је позоришном представом Дечјег позоришта из Београда „Пчелица Маја“, коју је режирала Јелена Кркић – Ковач. Креиран према мотивима популарног цртаног филма, уз ког су многе генерације одрастале, овај комад деци поручује да је у животу најважније да стичу и чувају другарство, јер управо се по њему школски дани памте и управо оно даје смисао сваком животном добу.

Молебну је претходила Света Литургија, којом је началствовао протојереј – ставрофор Драгомир Јовановић. Поучно слово младима и свима који су били део литургијског сабрања упутио је свештеник Дејан Трипковић. Указавши да је најважније у животу на земљи чинити оно чиме се задобија вечни живот, отац Дејан Трипковић је истакао да ми хришћани не треба да се плашимо бура овог света колико год оне изгледале страшно и моћно. Моћна су била многа царства кроз историју па су нестала.

  • Данашња искушења која нас плаше, нажалост, раде на томе да се људи окрену једни против других, да се поново поделе. Црква Христова је ту да нас уједињује и заједно ћемо сабрани на Литургији, различито обучени, различитог изгледа и занимања, сви бити једно у Христу и једно пред чашом Христовом. То нама хришћанима треба да буде путоказ. Нема поделе на оне који носе или не носе маске, на оне који су лепи и ружни, богати и сиромашни, вакцинисани и невакцинисани… Ми смо једно у Христу и Христос је наш Бог и Бог свих људи овог света – рекао је свештеник Трипковић, позвавши децу да следе Христов пример, да најпре буду добри људи и пријатељи. У данашње време томе је нарочито важно децу научити, будући да им време у ком одрастају намеће знатно другачије вредности.

Ј. Ј.