Традиционална смотра шеснаесту годину заредом наишла је на сјајан одзив осуђених лица из 19 установа широм Србије – казнено – поправних завода, окружних затвора и специјалне затворске болнице. У категорији поезије 147 радова приспело је од 79 аутора, а прозе 55 радова од њих 39. Домаћин завршне свечаности, на којој су додељене награде најуспешнијим учесницима, био је Казнено поправни завод Ваљево. По благослову Епископа ваљевског Г. Исихија, свечаности је присуствовао духовник установе јереј Дејан Трипковић.
Оно „јуче“ било је пут ка „данас“ овде, у осаму зидина и мисао као уточиште. У сан о неком другом „сутра“. Оном, данас упакованом у речи, које чекају да буду изговорене. Као свакодневица „обичних“ људи саткана од навика, због којих се перо не узима са полице. Слобода је та о којој се пева. Сужњи су вазда чинили то… Д. Т. , један од награђених прозних аутора на конкурсу „Ја – јуче, данас и сутра“, некада је радио на грађевини. Данас у ваљевској установи дане испуњава пишући и учећи стране језике. Служи се енглеским и руским, а полако овладава и немачким језиком. Најрадије чита Достојевског, а од домаћих писаца фаворит му је Дејан Лучић. „Јуче“ памти по немаштини, друштвеном амбијенту пуном насиља и криминала. У делу„данас“ расуђује о одлукама које обликују странпутице, док је „сутра“ предео светлости, школске дипломе и лична библиотека са обиљем наслова. Приче и песме његових сапатника могу наликовати једна другој, будући да су испричане и испеване гласом и каткад сузом у тишини забрана. Опет, разликују се јер је иконичност сваког бића непоновљива. Она којом се живот збива унутар скривених ходника душе и којом се слова слажу на хартији или тастатури. Иако похвала вредни сви који су део сопствености подарили, награде ће у своје биографије уписати само неки. У области прозе, лауреат је М. Б. из КПЗ Шабац. Друга награда припала је раду који носи назив „Пурпурна девојка“ М. К. осуђенице КПЗ за жене Пожаревац, док је трећенаграђени Д. Т. из КПЗ Ваљево. У категорији поезије првонаграђени је Г. М. из КПЗ Панчево за песму „Време је“. Друга награда додељена је Б. Р. из Окружног затвора Нови Сад и И. М. из КПЗ Сремска Митровица. Трећенаграђених је такође двоје: Б. Р. из сремскомитровачке установе и Ј. Л. И. штићеница Специјалне затворске болнице Београд. Уз повеље, награде су чинили новчани део и књиге.
Традиционална награда КПЗ Ваљево „Уздарје од злата беседа“, која се додељује на Савиндан институцијама и појединцима који помажу рад установе, ове године уручена је са закашњењем услед познатих епидемиолошких услова на завршној свечаности фестивала. За несебичну помоћ при реализацији пројеката у КПЗ Ваљево, које изводи Епархија ваљевска, ово престижно признање припало је Добротворној фондацији СПЦ „Човекољубље“. Подсећања ради, први добитник „Уздарја од злата беседа“ био је тадашњи игуман манастира Каона, потоњи Епископ ваљевски, блажене успомене Владика Милутин.
Ј. Ј.
Фото: С. Ћирић