Слободан Бркић: Господ ће бити срећан ако дарујемо себе једни другима
Након паузе узроковане забраном окупљања у пандемијским условима, те реализовања у видео формату, циклус трибина „Православље и млади“, са благословом администратора Епархије ваљевске Епископа шабачког Г. Лаврентија, настављен је на платоу Храма Васкрсења Христовог инспиративним и веома поучним казивањем са темом „Хришћански оптимизам“ Слободана Бркића, апсолвента ФПН – а, програмера, музичара, полиглоте и свестраног доброчинитеља. У преподневним часовима Бркић је одржао предавање у Казнено – поправном заводу на позив духовника установе јереја Дејана Трипковића и одушевио штићенике својом несвакидашњом животном причом и постигнућима.
Иако је телесни вид као и сестра му Нада изгубио још у инкубатору (треће дете Вера није), успео је да од Бога му дароване таленте оствари и умножи као ретко који човек без икаквог физичког недостатка. У само 31 годину живота Слободан Бркић „сместио“ је апсолвентски статус на Факултету политичких наука (смер: међународни односи), образовање у средњој музичкој школи, познавање десет страних језика (енглески, шпански, италијански, јапански, латински, арамејски…), врстан програмерски рад и, засигурно најважније, дела доброчинства која се не могу избројати, а којима се уселио у срца хиљада људи широм планете. Један Јамамото постао је Србољуб након што му је открио и на јапански превео поуке Старца Тадеја Витовничког. Преко осам хиљада боготражитеља у „земљи излазећег сунца“ пришло је Православљу уз помоћ овог младог Београђанина. Заједно са сестром Надом наступао је у Америци, где су својим музичким умећем одушевили поклонике ове врсте уметности. Сваке недеље су за певницом Цркве Светог Марка у Београду и то им је посебна радост јер, како каже, тежи томе да живи православним духом у вртоглавом 21. веку. Пролазни су цареви, ратници, научници, уметници… Сви су били на овом свету и са њега одлазили. Само је Господ Христос увек са нама, у нашим срцима.
- Тамо где је љубав, тамо је и Христос. Ако помажемо једни другима, постајемо Његови следбеници. Да ли ћемо бити срећни, не зависи ни од чега, осим нас самих. Шта год да се деси у једном дану, увек ћемо имати добре и лоше стране нечега. Увек се трудим да размишљам позитивно, јер су негативност и песимизам непријатељи свега доброг. Наравно, људи смо и грешимо. И није проблем ако направимо десет грешака, али јесте ако једну исту поновимо више пута. То значи да нисмо научили лекцију – неке су од животно важних мудрости које је Слободан Бркић поделио са Ваљевцима на трибини „Хришћански оптимизам“. Иако живи са хендикепом, никада није дозволио да га то у било чему ограничи. Чврсто је уверен да ко хоће, уз Божју помоћ може да постигне све што жели. Ко неће, наћи ће изговор због чега није ни покушао. Сматра да човек треба да буде искрен према себи и другима. Да себе не потцењује, али ни прецењује, јер то води у грех гордости.
- Само искреношћу и смиреношћу можемо допринети бољем сутра и бољем данас свима нама. Једино што можемо подарити Господу јесте то да подаримо себе једни другима. Господ ће бити срећан и задовољан, ако ми помажемо једни другима. Трудим се да чиним свакоме све што је у мојој моћи. Да ли ће ми људи веровати, њихова је слобода. Ни Христу нису веровали, а свима је помагао. Моја очекивања су да имам свој мир, да помажем људима, да учим и усавршавам се – скромно каже овај изузетни човек.
Слободан Бркић откако за себе зна ради на свом интелектуалном развоју да би био користан друштву и боље служио Богу. Ако хоћемо да будемо хришћани, требало би да идемо на Литургије, да волимо једни друге и никога не осуђујемо.
- Свако носи свој крст, а ми не знамо колики је чији. Бог је љубав. Окрените се једни другима! Добро чините и добром се надајте и, како је рекао Старац тадеј:“Какве су ти мисли, такав ти је живот.“ Христос васкрсе – закључио је своје надахнуто излагање Слободан Бркић, свестрани стваралац и истински сведок Христовог пута.
Добродошлицу госту песмом је пожелео хор свештеника и богослова, а он је за крај извео на клавијатури једну своју композицију, што је додатно одушевило посетиоце трибине.
Ј. Ј.
