Беседа Владике Милутина на празник Цвети, 21. априла лета Господњег 2019., у Храму Васкрсења Христовог у Ваљеву
Последњи пут празник Цвети верни народ Епархије ваљевске са својим духовним оцем прославио је 2019. године. Блажене памјати Владика Милутин одслужио је Свету Литургију и беседио о смислу и значају великог Господњег празника, у коме се сећамо Његовог славног уласка у Јерусалим.
Браћо и сестре, нека је благословен и срећан данашњи празник! Један од најлепших дана у години је данашњи дан – Свете Цвети, када се неизмерном радошћу радујемо што је Господ на данашњи дан ушао у Јерусалим не да живи у граду и да се радује, него да изађе на крст и да страда на Велики петак.Радостан је празник и Велики петак, јер да га није било ми бисмо били мртво гробље. Не би било Васкрсења и вечног живота. Зато је и овај дан, када улази Господ наш у Свети град Јерусалим да пострада, велики и благословен. Празник Цвети пун је символике, верујте! Пун је реалности шта је човек на земљи. Пун је беде и доброте. И радост и доброта, али и људска беда се показала на данашњи дан.
Јерусалим је био пун народа, јер су многи чули да је Христос васкрсао Лазара и дошли да виде Христа, али више због Лазара. Када је он васкрсао из мртвих, то је било највеће чудо и највећи пораз за непријатеље Христове, јер је васкрсење Лазарево било сведочанство да је Исус Христос Господ Бог наш. Само Бог може да васкрсава и нико више. Тиме је Господ Христос потврдио опште васкрсење. Како певамо: „Господе, показао си да ћеш васкрснути…“
Браћо и сестре, зашто је пун беде овај дан? Зато што сви који су били у Јерусалиму, изузев непријатеља Христових, викали су: „Осана, живео син Давидов! Благословен ти који долазиш, Царе Израиља!“ Многи су тако узвикивали, а један број је ћутао и био љут на оне који тако вичу. То су били непријатељи који нису веровали у Христа и који су се светили, фарисеји, лицемери јеврејског народа. Зашто је бедно данас било у Јерусалиму? Зато што они који су данас клицали Господу: „Осана сину Давидову“, само четири дана касније су викали: „Распни га, распни га!“ Ругали се и пљували Га, шамарали и шта све нису чинили. Ето, то је човек на земљи. Један дан виче: „Добро дошао, Христе! Благословен који долази у име Господње…“, а после четири дана исти ти људи вичу: „Распни га, убиј га!“ Зато је ово дан и беде људске и дан радости оних који су када је умирао туговали и плакали као Мајка Божја, Јован Богослов и многи други. Они су остали узвишени. Имали су моралне вредности, а ови други су били људи неморала, бескарактерни. Једно чине данас, а сутра друго. Немојмо никада тако! Верујмо у Господа данас и сутра исто! Ако сумњамо, онда сумњамо. Не дао Бог никада да посумњамо! Зашто непријатељи Христови нису поверовали у Њега? Због гордости и мржње. Ако некога мрзимо или се правимо нешто да вредимо на овој земљи, а обична смо прашина пред Богом, онда смо ми на клизавом путу. Врло лако се можемо придружити онима који су викали: „Распни га, распни!“Они су то чинили из гордости и мржње према Њему. И сатана је видео Христа. Он га је створио, као и пале анђеле. Све док није почео да мрзи Бога, погордио се и пожелео да Му буде раван, био је уз Господа. Имао је славу, имао је светлост. Сатанаил, врховни пали анђео… Када се погордио, срушила се лепота анђеоска и остао је до данашњег дана мрзитељ Господа. И данас Га мрзи, иако зна да постоји. Иако зна да га је Он створио. Али, кад човек огрезне у мржњу, мржња је јача од свега у њему и мрзи све на овом свету, онда је он слеп и не може да види лепоту ни у једном дрвету, ни у овој земљи прелепој, ни сунцу , ни у васиони. Не може да види дивног Творца, Који је све то створио. Нико други, него Он! Бог наш Христос. Али, мржња то не признаје. Кажу Свети оци да је било безброј разлога да одбаце Христа, да Га не признају. Да, као на Велики петак, узвикују: „Распни Га!“ Шта то значи, браћо и сестре? У тим људима није било моралности ни најмање, а знате да је морал једна од највећих врлина и потреба људског рода. Да будемо моралне личности и да се понашамо како Господ Христос заповеда. Зашто су јевреји узвикивали: „Осана сину Давидову, благословен цар Израиља“? Зато што су они очекивали месију, али не да им он донесе Царство Божје на земљи и да оснује Цркву, која је Царство Божје. Они су желели да одбаце крваву римску власт, а да дође човек Израиљац, Јудеј, јеврејин, који ће успоставити трајно царство Израиљево коме никада нико ништа неће моћи. Потпуно погрешно су мислили. Христос долази да пострада и да на земљи успостави Царство Божје. Оно је унутра, у нама и Царство Божје на земљи јесте Света Црква Православна – једина истинска Црква на свету коју је Господ основао и Својом светом крвљу залио њене темеље. Рекао је Господ: „Саградићу Цркву своју и врата пакла јој неће одолети“. Заиста је тако. После две хиљаде година стоји та тврђава као стуб. Нико је никада разорити неће, а где су римски цареви, где су владари овога света и где су власти овога света данас? Долазе, пролазе и нестају. Лежу у гроб и покрива их црна земља, а Христос Господ васкрсава, васпоставља Цркву Своју и нама каже: „Црква, то сам ја!“ Црква је продужени Христос кроз векове. У њој сусрећемо Христа, у њој се радујемо, у њој побеђујемо и силу адску, сатану црног и мрачног. Само у Светој Цркви кроз Свете тајне, највише кроз Свето причешће, покајање и све друге врлине и тајне, које Црква Божја има и којима нас учи како треба да живимо. Да је Христос основао царство јудејско, можда би оно исто било као Римско царство, јер ниједна власт на овоме свету није небеска, него земаљска. И власти стално падају.
Власт једне земље, која се зове хришћанском, а није, послала је на празник бомбе у акцији која се звала „Милосрдни анђео“. Назвала је убитачне бомбе анђелима!? Знате ли ко то може да уради? Сатана у дну пакла. Да бомбардовање назове „Милосрдни анђео“ и да убија српску децу и доноси најтеже болести које данас харају нашом светом земљом Србијом. То су власти земаљске! Не све, наравно, али има их које тако раде. Зато, власт поштујемо, али се не приклањамо, јер знамо да је само једна власт – власт Цркве Христове, власт Христова, Који је сав у Цркви и Црква у Њему. Тој власти се клањамо, љубимо је и грлимо свом снагом и верујемо да ће нас она увести у оно царство горе на небу. Њега нема без овог на земљи.
Браћо и сестре, данас су само једне очи познале Христа у Јерусалиму. Те очи кад су виделе Христа, као Закхеј некада, препознале су Га. Само су деца била искрена и узвикивала: „Осана сину Давидову“ и остала у том узвикивању и на Велики петак и трајно. Зато што дечје очи препознају у човеку љубав или љутњу мајке и оца. Дете препознаје не само код родитеља, већ код сваког другог да ли долази са добром намером. Зато су благословене дечје очи које су на данашњи празник виделе у Христу Цара небеског, Господа, а на Велики петак плакале.
Како пише у јеванђељу, само су Мајка Божја и Свети Јован Богослов били поред крста и гледали кад је текла крв Христова. Они су остали верни до краја, а апостоли су побегли. Зато, не верујте човеку до краја никад! Ни себи не верујмо никада до краја! Побегли су, каже Свето писмо, и гледаху издалека шта се догађа. Ето, браћо и сестре, како је човек на земљи врло нестабилан и не верујмо ни у себе, ни у људе овога света. Верујмо у себе, ако смо са Господом, и у пријатеље своје који су пријатељи Христови. Онда нећемо погрешити.
На крају, морамо да кажемо што видимо, а то је:овај свет се отео Богу. Овај свет неће Бога. Овом свету је много лакше без Бога, јер Бог наређује да будемо људи, како је говорио Свети Патријарх Павле. Будимо људи, а то је најтеже на овом свету. Бити човек попут Христа, апостола и Светих отаца, то је најтеже. Лако је подићи фабрике, које димом загађују природу Божју, и лекове које трују више него што лече. То су људске измишљотине, а Бог је дао да је у природи све лепо. Браћо и сестре, отео се овај свет Богу и Бог чека ко жели Њему да приђе. Бог влада светом, држи га и можда некада каже: „Удари, природо, по човеку јер те он уништава, а не ја. Ја сам те створио да будеш прелепа, предивна, без отрова, без димова… Да будеш савршена у лепоти. Човек те упропастио.“ Природа осећа бол и удара недаћама које, авај, данас човек неће да види и да призна да смо ми уништили природу и зато нам је данас овако. Адам се отео Богу када је погрешио. Бог је видео да Га не види. Диван је зов Божји. Ништа лепше нема од тога кад Он позове. Позвао је највеће зликовце, убице, као што је био Савле, који је од суровог човека постао највећи апостол, апостол Павле. Хајмо и ми, браћо и сестре, да чујемо зов Божји! Да нас Бог позове и да каже: „Где си?“ Немојмо рећи као Адам: „Сакрио сам се, Господе, од Тебе зато што сам наг.“ Адам је осетио наготу. Не телесну, можемо да носимо одело какво хоћемо. Нагота духовна је пакао за човека. Дакле, останимо верни Христу као деца!
Благодарим оцима што су се потрудили и уложили велика средства да се направи озвучење цркве. Данас се чујемо и овде и око цркве. Чујете Свету Литургију и песму деце. То је најлепша песма, дете када плаче и кад се смеје. Зато, рађајте се и множите се! Напуните земљу Србију! Ако буде другачије, нестаћемо и доћи ће непријатељи на земљу Светог Саве. Бог вас благословио, срећни празници и радујмо се и Великом петку и Светом Васкрсењу Христовом! Али, најпре, ја вас молим, хајде да опростимо свима све! Да би нам био Васкрс прави. Свима праштајмо све и онда ћемо доживети лепоту и славу Светог Васкрсења. Амин
приредила Јадранка Јанковић
Линк ка вести: Света Архијерејска Литургија на Цвети у Храму Васкрсења Христовог