Беседа Владике Милутина изговорена у Недељу Православља 17. марта лета Господњег 2019. у Храму Покрова Пресвете Богородице
Слава Богу да смо дошли овде у Недељу Православља, чудесну, свету и велику недељу, да се помолимо Творцу Богу и чујемо речи које су изговорене са разумевањем и оно што смо чули примимо у своје срце. Браћо и сестре, Црква Христова, мајка наша, страдала је кроз векове наовамо као што је њен оснивач Господ Христос страдао најстрашнијом смрћу. Јер, онај ко хоће побожно да живи у Христу Исусу биће гоњен. То је наш пут. Пут православних хришћана није посут цвећем, него је посут трњем. Многи не желе да иду по трњу, већ по цвећу овога света. То су они који не знају значај данашњег дана, који шетају улицама града у Недељу Православља, када цео православни свет прославља ову недељу као победу Православља над свим јересима. Првих триста година милиони људи су гинули за Цркву Христову, све до великог Цара Константина. Један историчар пише да је толико хришћана убијано у Риму да је Тибар текао крвљу. Толико је од римских императора страдало за име Христово. И после њих, све до наших дана. После Римске империје дошао је други, унутрашњи непријатељ Цркве Христове. То су они који су почели да кваре веру – јеретици првих векова. Такав је био Арије, који је учио да је Господ створ Божји, а не раван Oцу. Црква Христова је водила битку за то, не само због те, већ и других јереси које су изашле тада, као и оне које су се појавиле после Велике шизме 1054., када се Римокатоличка Црква отцепила од Православне Цркве и пошла својим путем, путем погрешним. Света Православна Црква је водила и до данас води борбу против таквих јереси, против кривих учења и свега оног што није православно и против сујеверја које се данас нажалост вратило међу наш народ, иако га је Свети Сава очистио. Поједини кажу: „Ја нисам толико сујеверан, али верујем у нешто.“ Како је то тужно и бедно! Он мисли да је сујеверје веровати у Бога истинитога, Свету Мајку Божју, Свету Цркву и све оно чему се учимо овде сваког дана. За то су милиони људи изгинули и мноштво крви проливено. Све оно што нам се са стране подмеће, не примајмо! Остајмо чврсто на стази Светог Православља не мрзећи друге, али не прихватајући како уче – грешно и неправославно. Само је једна Црква Христова, једна света, саборна и апостолска Црква и друге не постоје. Нека говоре и бунцају што год хоће људи овога света, ми остајемо верни само нашој православној вери која је тако очишћена као руда злата од земље. Да би остало злато, руда се мора ставити у огањ, у пећ која гори и топи. То су православни хришћани. Зато се сви ми заједно морамо учити, морамо знати шта је вера православна. Морамо читати, трудити се да знамо и богословље наше Цркве. Шта је то истинско, шта је то право, а шта је шаренило и лаж. Да се чувамо од светског шаренила и, ако треба, и живот свој положимо за једну Свету, саборну и апостолску Цркву, једину праву Цркву у историји на овом свету. Кад би људи знали шта је Недеља Православља, овде би био цео град. Они који управљају овом земљом, који су управљали и који ће управљати, да знају да је света вера православна, истинска Црква Христова – моћ, снага и благодат без које нема ни државе, ни породице, нема ништа. Има, али је све празно, јер нема силу и снагу коју даје Дух Свети који дише у Цркви. Опростите ви нама што вам нисмо чешће говорили у домовима вашим кад се водица свети о значају Недеље Православља, о томе шта је то вера. Кад свештеник дође у вашу кућу, задржите га, питајте га да вам објасни. То је његова дужност, а ваше право да га задржите у кући и питате шта год желите. То морамо чинити, јер када одемо са овога света морамо одговарати пред Богом живим. Питаће нас они који су гинули за веру православну као апостоли Петар и Павле, Свети Георгије и Димитрије и многи други који су посечени мачем и најсуровије убијени. Свети Георгије био је млад и имао моћ, могао је да буде шта год хоће. Кад је исповедио веру пред царем рекао је: „Царе, теби твоја круна и моћ, а мој Христос је мени цар и господар…“
Данас је дан радости и радујте се! Црква Христова је победила своје непријатеље. Сећамо се шта је Господ Христос рекао, због тога нам није тешко, а рекао је: „Основаћу Цркву своју, коју врата пакла неће победити.“ И након две хиљаде година погледајте шта је било! Ко је отишао у гроб? Нерон. Ко се подигао у небеса? Свети Јован Крститељ, Свети Георгије, Димитрије, Николај и Јустин и многи други. Онај који је мучио и убијао, изгубио је све. Онај ко је дао тело да се сажеже, посече мачем, погине за православну веру, данас је слављен и крај иконе му гори кандило. Данас се прославља победа Православља над иконоборцима, јер су они водили жестоку борбу много времена протв светих икона да би на крају на данашњи дан била победа православних. Зато поштујемо иконе. Не дрво и фарбу, већ онога ко је изображен. То је вера наша, кристална и чиста. Без примеса јереси разних, од Мартина Лутера, папе и осталих. Ништа лоше не гворимо за њих, али смо у својој светој вери православној за коју ћемо и живот дати, ако буде требало. Свети Владика Николај је говорио: „Свака вера је мали кристалчић који сија на земљи, свака тежња ка Богу, али је Свето Православље један огроман камен кристала који директно спаја са Христом Богом.“ Срећни и благословени били. Нека вас Бог поживи и свако добро дарива!