Беседа Владике Милутина на Сретење у Храму Покрова Пресвете Богородице лета Господњег 2020.

Благословен је овај дан, у ком сте се сабрали овде у Храму Пресвете Мајке Божје, Царице неба и земље, мајке свих народа и свега што постоји на овом свету, посебно мајке деце наше и заштитнице овог града. Сретење је диван празник, који је посвећен Мајци Божјој, а у исто време посвећен и Господу Христу. У овом догађају видимо Матер Божју како доноси Христа Спаситеља у храм и Господа који је дошао да се покаже пред праведним Симеоном. Данашња главна поука којој нас учи празник Сретење је о сусретању. Увек се радујем када говоримо о тајни сусретања, зато што ћемо се сви сусретати. На радост, неко у рају, у Царству Божјем са својима најмилијима, а на жалост многи у паклу вечном.

Сусретање у Царству Божјем биће прелепо. Тугујемо за својим ближњим који су отишли. Имамо радосну тугу, јер се радујемо сусрету са њим једног дана. То ће бити, браћо и сестре. Мора да буде! Зато је важно да се Црква моли за све оне који су отишли у живот вечни. Знате ону реч Светих отаца: „Црква је на земљи све до Страшног суда“. Колика је само сила молитве, сила Цркве Христове, невесте Његове… Зато се на свакој Литургији молимо за оне који су напустили овај свет. За наше миле и драге, који су отишли горе, неко са великим, неко са мањим грехом. Сви имамо грехе које понесемо, а тамо нема исповести. Тамо је Царство Божје. Само ако се ти молиш за свог ближњег, јер си ти Црква, онда ће га Христос помиловати. Он  има власт над живима и мртвима. Он изводи из пакла. Колико је важно у цркви се молити за упокојене, толико је важно на задушнице палити свеће. Такође дајемо имена њихова да се спомињу на проскомидији… Ми некада нисмо свесни али све што сам рекао је толико узвишено јер вапију они који су у пакао пали. Вапију и надају се у нас одавде да вапијемо Христу Богу, јер је Он господар и живих и мртвих, који узводи у рај или спушта у пакао. Зато, браћо и сестре, треба да се радујемо данашњем сусрету прво ми, који смо још живи у овоме свету. Да видимо једни друге. Да се обрадујем ја вама и ви једно другом, сви да се обрадујемо. У томе јесте  величина човека. У томе  јесте лепота човека, да се радује кад се сусретне с човеком.

Црква нас учи да је сваки човек икона Божја па и они непријатељи наши. И најгори човек је икона Божја. Само, ту икону неко потамни у себи и буде тамна икона, а неко пере и чисти душу своју и та икона јесте светла и чиста. Она личи на Христа, јер се хранимо Христом, Светим причешћем, телом и крвљу Његовом. То је све нама дато сада. Не сутра, јер нисмо сигурни да ћемо бити живи сутра. Данас је дато и данас то искористи. Данас воли свакога! Воли све што се миче, све што је живо на овом свету! Воли, тепај му! Највише човека, јер човек је икона Божја. И онда ће бити лепо наше сусретање са свима. Ако не будемо тако радили и будемо ма и једног човека мрзели, нећемо моћи у Царство небеско.

Погледајте данас ову кланицу на земљи! Како се данас поштују људи… Државе према државама, председници моћних држава према онима слабима – само смрћу и бомбама. Можда се намерно и неки вируси убаце. И све то носи и хара. Људи умиру, хиљаде и хиљаде њих умире. Никада не знамо када ће куцнути час и казати Господ анђелу нашем: „Време је, крени!“ Зато, браћо и сестре, вреди све волети на овоме свету. Важно је немати непријатеља. Важно је да се сусретнемо и погледамо не са презиром или мржњом, него с љубављу бескрајном.

Има неколико сусрета у Новом завету. Данас је један од тих сусрета – Сретење. Ко се с ким сусрео? Сусрео се Бог са човеком. Праведни старац Симеон, који је био у дубокој старости, а који није поверовао пророштву да ће девојка родити сина, а не жена. Речено му је да неће умрети, док не узме дете на руке своје. Дете, за које је сумњао како се може родити без жене. Свети Симеон је чекао тај дан до дубоке старости и доживео да узме Христа на руке своје и да каже молитву коју ми читамо често: „Сада, Господе, отпусти слугу твога, јер видеше очи моје спасење које си припремио пред лицем свих народа и у славу народа твога Израиља.“ Браћо и сестре, то је Свети Симеон изговорио. Оно што је данас суштина празника то је, како нас учи Преподобни Отац Јустин, да чујемо шта је рекао Свети Симеон за дете Христа, речи које никада заборавити не смемо и којих се плашимо и којима се радујемо. Пружио је прст на дете, малог Христа, и рекао: „Он лежи да небо отвори и подигне свет!“ Онда је рекао и ово: „Он ће бити предмет о коме ће се говорити кроз историју света.“ Две хиљаде година већ се те речи испуњавају. Чим је рођен, Ирод диже мач да убије Христа Господа, као и многи други незнабошци. Господ Христос је стално био под претњом смрћу. Касније, Он бира своје апостоле и проповеда народу. Милиони људи иду за Христом, а много више њих хоће да Га убије. Римска империја подиже мач и триста година, све до 313. године, убија хришћане, руши све што је Христова Црква. Крв се лије у потоцима. Тибар је текао крвљу. Била је то борба за Христа и против Христа. Данас, браћо и сестре, ако видимо, а видимо да се може ратовати за Бога и против Бога. Како је старац Симеон рекао пре две хиљаде година, људи ће се опредељивати за Њега и против Њега. Он ће многе подигнути и оборити.  Шта то значи да ће Он оборити многе? Обориће свакога ко не буде ишао законом Божјим, ко не буде човек и не поштује закон Христов. Ко буде мрзео друге људе и не буде слушао заповести Божје. Имамо јеванђељску силу да много тога сместимо у свој ум и да по јеванђељу живимо.

Шта то значи „многе ће подигнути“? Шта обара човека? Грех! Он руши човека. Зато Отац Јустин узвикује: „Браћо, устанимо против греха, ратујмо против греха и дању и ноћу!“ Ако будемо грешили, онда ћемо сами пасти доле и обориће нас грех у пакао вечни. Како подиже Господ? Подиже те чим се молиш, чим се причешћујеш, узимаш Његово тело и крв, храниш се Њиме и кад погрешиш, не бој се! Само кажи: „Господе, опрости!“ Исповедај се пред причешће. И Господ прашта. Он је љубав. Он не убија. Убија само оне који то желе, који хоће сами у пакао. Оне, који урличу против Бога, против Цркве Христове. Оне, који ратују против Бога и Цркве Христове, Светог Православља као што поједини данас чине. Ево, у Црној Гори видимо шта раде. Стварају неку „цркву“ која то није, а ону коју је Свети Сава основао гледају да сруше и да не постоји. Али, народ Божји у Црној Гори то не да. Устају и вичу: „Не дамо светиње!“ То се узвикује и овде, и у Америци, и Аустралији и свугде у свету. Боримо се за оно што је Христово и нећемо неке нове „цркве“. Нема друге Цркве! Само је једна света саборна и апостолска Црква, Христова, како ми то у Символу вере говоримо. Нека нас Господ благослови да се сусрећемо у радости једни са другима, да се радујемо кад дођемо једни другима. Кад се видимо у Цркви Божјој да се посебно радујемо једни другима. Да никога на овоме свету не мрзимо јер, како је недавно неко узвикнуо у Црној Гори, нема непријатеља међу људима. Постоје само браћа која не знају шта раде. Човек човеку не може бити непријатељ. Само сатана може бити непријатељ. Човек другог непријатеља нема. Волимо људе! Волимо све на свету! Волимо ваздух! Ми то некада не умемо. Волимо сунце које нас греје! Воли птицу која лети преко тебе, па се крилима радује теби и цвркуће! Чим устане ујутру, слави Бога. Она има свој језик којим му се обраћа. Она тебе осећа, ако си са Богом, као и мале животиње. Све се радује и све хвали Бога, а човек – икона Божја, заборави да има господара и оца на небу. Да има живога Бога, Који нас чека раширених руку у загрљај, кад дођемо горе. То је лепота.

Нека је благословен празник Сретење. Нека се сусрећемо стално, а ви, браћо и сестре, да се сусрећете стално са нама свештеницима у телу и крви Христовој, у Светој чаши, недељама, празницима, увек и свагда, ако постите све постове и молите се Богу. Ако не постите, не би смели приступити Светој чаши. Апостол Павле говори: „Има међу вама оних који недостојно једу тело и пију крв Христову, зато многи болују од разних болести.“ Чувајмо се тога, браћо и сестре! Достојно постимо постове и никог не мрзимо! Онда се можемо причестити сваке недеље и празника. Другачије ће бити врло опасно, јер који недостојно једе тело и пије крв Христову, себи узима осуду вечну. Није тешко бити добар. Некад смо можда пргави, шта да радимо… Господ то опрашта. Али, немојмо да мрзимо некога! То је суштина. Љубимо све на овоме свету. Немојте ђавола, јер он је опасан. Немојте га спомињати, јер је он велики осветник. Кад човек изрекне реч, ђаво чује. Када у себи говори молитве, он осећа, а не зна шта говори. Зато, будимо опрезни. Ваша уста нека хвале Господа! Не мрзимо никога! Непомјаника не морамо буквално мрзети, али бежимо од њега! Тако ћемо бити сви радосни и весели. Срећан празник да буде!

Владичанска Литургија и рукоположење на Сретење у Покровском храму