Беседа Владике Милутина у Храму Светог великомученика Георгија на празник Светог Саве лета Господњег 2019.
Драга браћо и сестре, децо Светога Саве, Православна Црква Христова, посебно Српска Црква овде код нас у отаџбини, али и свугде у свету, чак и на Петом континенту, данас слави једног од највећих светитеља. Он је највећи светитељ рода српскога, Свети Сава, који је отац свих нас, темељ српске државе и Српске Цркве. Створио их је. Стога, ми који припадамо Цркви Христовој, не смемо се играти с њом, ни са вером православном. Морамо бити обазриви како верујемо у Бога. Да наша вера не буде сујеверје, јер то је грех. Опасан је грех кад неко каже „ово ваља, ово не ваља“ и када су неки обичаји у питању, морамо бити веома обазриви.
Ми смо словенско племе које је дошло на ово тле и донело многобожачку веру. Сваки дом је имао по једног „бога“. Словени су се клањали тим „боговима“ и имали разне обреде које су вршили, а који нису угодни Богу Христу и нису припадали вери православној. Бог је изабрао човека и послао га у земљу српску. Родило се дете по имену Растко. Човек, који ће касније бити отац народа српског и учитељ који учи путу у вечни живот. Зато данас сви славе у Српској Цркви. Славимо и ми који смо се окупили овде и ова дечица посебно. Прослављамо највећег међу нама откако постоји српски род. Није било већег од њега у историји. Бог зна да ли ће бити. Али, како је Отац Јустин говорио: „Владика Николај је највећи Србин после Светог Саве.“Дакле, Свети Сава је ненадмашан и тешко је учинити оно што је он учинио.
Када учимо историју о Светом Сави и многим владарима, видимо да постоје историја личности и историја догађаја. Историја личности је много важнија и много је боље знати њу, него историју догађаја. Шта се и како десило, науче деца у школи и одговарају пред својим наставником да би добили оцену. Али, браћо и сестре, огромна већина нашег народа и рода људског заборавља историју личности. Ко је тај човек? Није од Саве већи Цар Душан силни, иако је постигао много, подигао цркве… Али, кад погледате историју личности, видите ко је Сава Немањић. Уђимо у душу његову! Данас Европљани славе Божић тако што оду у цркву, а кад изађу чине како не треба. Све се свело на јело и пиће. Онда њихове земље бацају бомбе по другим земљама и „славе“ Божић. Како ће бити тешко кад се изађе пред Христа Бога… Њему положи рачун, када је Он цар мира, на Божић дошао да би човек постао Бог… Како ће одговарати они, који су на Божић убијали и чинили оно што не треба а што чине поједини моћни и силни овога света… Само Бог зна. Ми гледамо председника неке моћне државе како говори и шта ради. Али, много је важније ући у личност човека, погледати шта је он унутра. Ако то успемо, онда ће нам бити све јасно све што он чини. Тако нас уче Свети оци Цркве Христове.
У сваком човеку постоји оно што је видљиво и невидљиво. Шта је то видљиво у Светом Сави? Видљиво је оно што је он радио, оно што је стварао. Као отац му државник, и он ствара државу, ствара Цркву, оснива школе, оснива болнице по свету, учи децу и народ, говори о просвети… То смо све видели и то је та историја догађаја. Али, браћо и сестре, да не будемо површни ми хришћани, хајде мало дубље да погледамо! Да видимо колико је срце Светог Саве… Погледајте које духовне силе он носи! Ту је тајна, а не у томе да ли је био владар или владика, или господар, или учитељ. Мајстори граде кућу велику и циглу на циглу стављају. Кад сазидају, ми то видимо. Шта је та кућа? Мртва грађевина. Да видимо ми шта је духовна кућа Светог Саве! Које то силе делују у Светом Сави? Запитајмо се што данас модерна Европа и свет, а и поједини наши просветари, не улазе дубоко у личност Светог Саве. Не могу да открију шта је то у њему што га је носило тако. То не може обичан човек. Оно што је Свети Сава урадио, не могу ни милиони људи да ураде. Шта је то? Кличе Свети Јустин Ћелијски: „То је божанска сила и енергија у Светом Сави!“ Кроз њу и преко ње је он чинио све што је чинио, а он се изнад свега држао Богочовека Господа Исуса Христа. Саву је носио Господ Исус Христос. То многи не виде данас и говоре: „Био је велики, био је ово, био је оно…“ Он је могао да буде цар и да влада земљом, али није хтео. Гледамо човека споља и видимо његова дела. Видимо оно што је свако од нас створио. Ако смо неку цркву сазидали, то је плод нашег рада. Целокупне цркве, клира и народа браће и сестара. Сликовито да кажемо: гледате једну јабуку. Она цвета, доноси род у пролеће, слатке плодове јабуке. И ми видимо плодове, односно обично то гледамо у животу. Гледамо плодове и дивимо се како је јабука лепа и слатка. Питамо се откуд слатка, кад у земљи нема шећера. Чудимо се како се овако оформила. То је заповест Божја. Али, погледајте тајну која се крије! Лако је видети јабуку. Хајде да нашим умом завиримо под земљу! Оно што се не види, то је Христос Бог Који силу ствара. То је корен јабуке који буја, који има сласт или киселост.
Зашто ми данас не уђемо дубље у личност Светога Саве. Шта је то унутра што се не види? Господ Исус Христос. Он је сила. Он даје моћ. Он даје разум да учимо добро школу. Он даје нама све што треба, све што је предвиђено за добро – да будемо слични Христу. Ето, то је тајна Светог Саве! Унутар себе, сав је живео за Христом. Горео је за Христа. По Светој Гори ходао бос да своје тело притиска подвизима. Крв је текла из табана његових, а Свети Симеон, отац његов, је говорио: „Чедо моје, обуј ципеле, немој да тече крв из твојих ногу!“ А Сава одговара: „Оче мој, нисам дошао да уживам овде, него да се подвизавам за Христа и да досегнем висину. Висину Њега и висину неба. Тако и ти и ја морамо чинити. Или, боље рећи, треба да чинимо да бисмо отворили очи и видели да нисмо само храна, одело, пиће, изласци, обичаји…“ Све то – да! Али, нешто дубље има – корен, унутрашњост. Као корен у земљи. Не види се, али је сила.
Угледајмо се на Светог Саву! Подигнимо палост своје душе! Мање грешимо, а више се кајмо! Плачимо за грехе своје, јер не знамо часа када ће куцнути смрт и нашем телу казати: „Ајмо!“ Видимо како се данас одлази. Не бирају се године, него се једноставно одлази. Шта ако нисмо спремни? Шта ако дођемо тамо, а Свети Сава каже: „Не познајем те ко си“? Не дао Господ Бог никоме! Таман посла да Господ каже: „Пријатељу, зашто си дошао, а да душу своју ниси обогатио мојим даровима? Мислио си о земљи само, о богатству, о кућама, о новцу“… Све то треба човеку и то Бог није забранио. Али, првенствено отвори очи своје и погледај у духовне вредности! Погледај небо како букти, како светли силом Господа Христа. Херувими и серафими, мноштво анђела и светитеља…То је отаџбина наша – моја и твоја! За њу треба да живимо. Да овде живимо као људи у добрим односима, у љубави према свима па и према непријатељима. Али, да гајимо своју душу да буде слична Господу Христу. Христос је мерило свих ствари и бића. Он је алфа и омега. Он је љубав наша. Он је доброта наша, наш Господ Бог. Он је Син Оца небескога, Који је створио небо и земљу и мене и тебе по Своме лику. Каква слава! Али, морамо чувати тај лик да га не изгубимо. Морамо се свим силама трудити да личимо на Светога Саву. Амин, Боже дај. Срећна слава!
Линк ка вести: Владичанска Литургија у Храму Светог великомученика Георгија