Беседа Владике Милутина на празник Детињци у Храму Васкрсења Христовог 22. децембра лета Господњег 2019.
Браћо и сестре, ми не можемо да живимо без Христа и без причешћа, јер живот без тога је смрт. Господ је дошао и показао нам то. И не само Он, пре њега хиљаду година су велики патријарси и пророци говорили, сведочили и плакали. Први Адам, кад је истеран из раја због греха, због кога данас ми сви патимо, мучимо се и страдамо на овој земљи. И слушамо о глади у свету. И слушамо о ратовима. И гледамо како народи мрзе једни друге. И гледамо како бомбе лете по целом свету и убијају народ Божји. И гледамо како природа стење због тих отрова које људи, ако се могу тако назвати, сеју, уништавају, туку човека – икону Божју, а сви су људи на овоме свету иконе Божје. Убити човека је, без обзира на то ко је он, огроман грех. Узети крв нечију… Онда та крв вапије са земље на небо као што је вапијала крв Авеља када га је брат убио. Чим је дошао грех у свет, кад је Адам погрешио, ко је први на овоме свету убио? Рођени брат рођеног брата. Зато је Господ рекао да ова земља у злу лежи. То су рекла света уста Христова. И ми док слушамо Његово Свето јеванђеље, знамо и верујемо. Гледамо све што се збива око нас и стравичну мржњу међу нама. Комшија са комшијом не разговара, у кући се мрзе људи. Убијају се људи међу собом, а данас што је најгоре и најстрашније, новац је постао Бог људима.
Цео свет служи интересима, служи мамону, а Господ је рекао: „Не можете служити Богу и мамону!“ Мамон је бог новца, бог злата и сребра. Често се отварају ратови због интереса. Данас човек не види у другом човеку брата свога, рођеног и више него рођеног. Данас се и у кући дешава пакао, а и многим државама света. Ево, шта се ради у Црној Гори… Каква мука! Каква борба за Цркву Христову, коју је Он Својом крвљу залио. На крви Христовој она почива и зато је неуништива. Остаће и трајаће до краја века. Како је сам Господ рекао: „Врата пакла неће је надвладати…“ Ми смо људи грешни сви, а Црква је безгрешна невеста Христова. Видите, браћо и сестре, како је Господ предивно и премудро као Бог, пре него што је отишао у небески свет, дао нам писмо, а јеванђелисти написали. Свако од нас има то писмо Христово у свом џепу, у својој кући, на полици, у своме срцу. То писмо које нам је Бог написао јесте Свето јеванђеље.
Да ли читамо то писмо? Када добију писмо или поруку од било кога из света, људи читају и радују се томе. Радује се пријатељ пријатељу који је писао, сродник сроднику, младић девојци… То је све лепо и нормално. Али, браћо и сестре, дошло је време да се поучавамо. Ви мене, а ја вас. То је правилно зато што су зли дани и тешко је време у коме живимо. Читајмо Свето писмо! Читајмо реч Христову, реч Светог апостола Павла и посланице његове! Ових дана се тиме бавим и видим да је ту речено све какав хришћанин треба да буде. Или јесмо или нисмо хришћани! Без Светог јеванђеља не можемо. Не може ђак доћи до факултета пре него што научи да пише а, б, в, г, д и цифре 1, 2, 3 итд. То је правило свето које овде постоји. То ми нисмо кадри да држимо. Браћо и сестре, свима сам говорио овде на једној свечаности у храму како је предивно бити човек. Због мене и тебе је Христос постао човек. Бог се снизио на најчудеснији начин у утроби Дјеве Марије био девет месеци као свако дете. Сво божанство у Дјеви Марији великој, мајци свих нас. Ево, иде дан када се родио, а сви пророци неколико хиљада година пре су проповедали и очекивали да дође Месија, спаситељ света. Он је дошао, њихова се жеља испунила. Дође Месија, а људи га разапеше. Отац Јустин је говорио: „Брачо и сестре, не говоримо да је сатана најгори! Он није смео да разапне Христа, људи су разапели Христа!“ Зато се чувајте људи. Чувајте се човека! Нажалост, то је тако. Када су Њега разапели, вечну и бескрајну љубав… Али, тако је требало да буде да сви они који га признају као таквога, када је сишао у ад, да их изведе. Извео је Адама и Еву, јер су и они чекали и признали Спаситеља. И показало се да је Он спаситељ.
Браћо и сестре, великом ценом смо плаћени и ја и ви – крвљу Сина Божјег. Вас молим, а себе терам силом, да очекујемо Страшни суд. Постоји привремени суд Божји, а то је када умремо. Не знамо када ћемо, али ако неспремни умремо и кренемо пред сјајно лице Христа Бога, шта ћемо рећи? Тамо нема покајања. Овде је Христос Цркву установио и у њој можемо да чистимо своју душу, да је перемо и облачимо у ново одело. То сваки хришћанин може. Када погрешимо и упрљамо своју духовну кошуљу, оперимо је покајањем као што обичну кошуљу перемо водом. Све нам је Господ дао. Цркву и покајање и воду да пијемо и да перемо тело своје. Како је диван Господ, браћо! Ништа нам дужан није остао. Дао нам је сунце без кога нема живота. Дао нам је пријатеље наше, сроднике наше. Није нам дао непријатеље. Непријатељи се сами граде и човек то чини. Наша је дужност да не мрзимо никог.
Шта лепше има од Цркве Божје, браћо и сестре? Ништа лепше нема. Она је невеста Христова. Она је продужени Христос у векове. То ви знате. Ви сте народ Божји, долазите у храм. Ево, пуна црква народа Божјег! Замислимо ми, који идемо сваке недеље у цркву, причешћујемо се и извршавамо све Божје заповести, када погрешимо кајемо се, да ли би ми могли да живимо без Цркве? Не дао Бог! Милиони људи живе без Цркве и смисла. Зашто? Зато што не слушају реч Божју „Придите и вкусите јако благ Господ…“. Приђите и узмите тело и крв Његову и видећете да је Господ благ. Само треба научити. Али, како да научиш, ако проводиш време по улицама, пијацама и ресторанима? Све то треба и за све постоји време. У недељу да посветимо време Господу Богу нашему. Ко жели, нек изволи. Ко неће, нек иде својим путем. Ми се радујемо увек да чујемо реч Христову. Зато, читајте јеванђеље! Господ каже: „Где су два или три сабрана у моје име, онде сам и ја међу њима.“ Овде нас има много више. Када је Он са нама, шта нам може цео свет? Коју радост може дати овај свет? Отрови и свакаква чуда по овом свету имају. Болести на све стране. Да одемо у болницу и видимо како се дечица муче, и старији и млађи. Нема бирања, браћо и сестре, јер човек је загадио природу. Природа не прашта и зато је ударила са болестима и мукама. Све је то тако зато што је човек упропастио природу на разне начине. Она плаче, плачемо и ми са њом, јер Бог је није овакву створио. Створио ју је бескрајно лепу. Сви смо криви за све грехе, како је говорио Отац Јустин. Ово су речи охрабрења. Ја ово говорим да и себе научим да сутра будемо бољи него данас. Да се сви потрудимо да будемо бољи, јер смо деца Божја. Да се сви молимо и причешћујемо. Да кандилце у својој кући палимо пред славом крсном која штити нас и наше домове. Зато је и славимо. Предивно је упалити кандилце празницима. Пламен показује небеску светлост, где наш заштитник почива и где се моли Богу. Дивно је Царство Божје! Ево Литургија је Царство Божје, тајна над тајнама. Ви то знате, немам шта да говорим. Треба човек само да присуствује Литургији. У њој је све речено. Све се открило, Бог се открио у Светој Тројици. Чујемо речи поуке наших свештеника и довољно нам је до следећег празника. Пазимо, како је говорио Отац Јустин, време пролази као војник у строју. Приближава се нешто што долази, а то је Христос, Страшни суд Божји. Шта је рекао Христос кад ће доћи? Када чујете гласове о ратовима. Када видите земљотресе и поплаве. Шта се није испунило? Све се испунило. Не знамо када ће бити Његов долазак. Нико не зна, само Отац небески. Будимо спремни стално, јер много је лепше бити спреман, бити добар човек и чинити добро, него се опустити и ризиковати долазак Сина Божјег. У поноћ, кад закуца на врата историје света и поломи точак времена. Успостави вечност, а укине време. Тада ће бити прелепо у Царству Христа Бога нашег. Нека вас Господ чува, аи ви се чувајте греха. Како је Отац Јустин говорио: „Сваки грех који учиниш јесте клин у ноге Христове, копље у Његово тело и трнов венац на глави Његовој!“ Немој да ми својим гресима бодемо Његове свете руке и Његово свето чело. Каква је то бескрајна љубав Сина Божјег!