Беседа Владике Милутина на празник Светих лекара и бесребреника Козме и Дамјана, 14. новембра лета Господњег 2019. ,славу Опште болнице Ваљево
Права похвала човеку је само од Бога. Она прелази границе смрти и улази у бесмртност. Људи могу искрено да хвале човека, али могу и да га хвале зато што имају план како да му науде. Има честитих људи који заиста воле да похвале човека. Свети оци, у којима је Дух Свети био док су на земљи живели, али су у исто време били и небески људи, уче да је похвала оно најнезгодније што се може човеку упутити, зато што је човек слаб, може да се погорди и мисли да је добар. Свети Владика Николај је говорио: „Господе, благослови моје непријатеље, јер пријатељи ми ласкају и говоре све најбоље, а ја гледам себе какав нисам.“ Непријатељи ми говоре оно што не ваља у мени. Измишљају како би што више ружног рекли… „Слава ти Господе и благослови их, јер они ме уче да будем опрезан како живим“, рекао је Владика Николај. То би био одговор на диван стих о похвалама, који се пева за певницом.
Драга браћо и сестре, данас је дан у коме болница слави своју славу. Дан, у коме смо дошли да принесемо бескрвну жртву Богу нашем. Да га замолимо речима које имају вечну вредност. Свети оци су говорили да постоји време које ми протраћимо на земљи и које се нигде не бележи. То време се покопа у гроб. Такође, постоји и оно време које се претвара у вечност. Свети Владика Николај је говорио да свако од нас може своје време да преточи у вечност. Јер, кад будемо издисали и пошли тамо где не знамо како је, где нисмо били, онда ће многи зажалити што нису више времена у овом свету, пролазном и јадном, за неке раскошном и разузданом, претварали у вечност. Кад човек напушта овај свет, све га то притиска као црна земља. Само човек који време проведе у храму на Светој Литургији има време које је уписано у вечност. Зато је то најважније на овоме свету, без обзира на службу коју човек има. Сво медицинско особља, служење Богу и ближњем. Ваша лекарска и уопште медицинска служба је једна од узвишених, јер помажете болнима који, гледајући у лекаре, ако умиру, лекара носе у вечност. Понесу лик његов као пријатеља највећег. Болестан човек се бори да победи смрт, да живи дуже. Зато се ви борите да победи смрт, јер ништа нема светије од живота. Али, некада, када озбиљно седнемо сами са собом и размислимо: да ли је сваки живот свет? Није. Свет је само живот у Богу. Само ако смо као бића, умно и телесно, везани за Бога, онда има смисла. Онда нам је драг и камен, и змија, и цвеће које цвета, и птице које поју. Све нам је драго и мило, зато што је Творац то створио. Он је створио како треба и шта треба. Да се човек према томе понаша као творевини Божјој и да воли све то. Чули сте како каже Свети апостол Павле: Ако љубави немам, ништа ми не помаже… Могу горе да премештам, могу мртве да васкрсавам, али ако љубави немам, ништа сам. Данас је велики проблем управо у томе што је љубав много излизана реч, погажена и прашњава превише. Љубављу се сматра нешто што је телесно. Јесте, али авај! Као Епископ, сваког Божјег дана потписујем неколико развода. Ево, то секретари моји знају. Развод брака ми је најтеже потписати, а тога је све више. Где је она љубав која је била кад су се венчавали? Нестала је, зато што је то била заљубљеност, а љубави нигне није било. Заљубљеност је слепило, поглед у тело, а не поглед у душу. Не гледа се да ли је та особа слична по души. Ако се две душе нађу како треба, онда је брак свет и цвета. Све то, браћо и сестре, кроз Цркву Божју сазнајемо и научимо.
Најлепше од свега је Света Литургија. Није лако доћи на Литургију. Данас мали проценат људи у православном свету долази. Већина верује у Бога, а не иде у храм. Каже: „Па што да идем…“ Без храма нема вечности! Без храма не може да се уђе у вечност, јер не знамо како. Волео бих да је Литургија трајала пет сати, јер нам је ово најлепше. Литургија је улазак у вечност. Чим изађемо напоље, видимо све, и што треба, и што не треба. Видимо палу природу и палог човека како се ваљају у свом блату телесно, умно или већ како. Видимо творевину која је пала. Сви смо ми борци. Ви се борите да нам помогнете кад смо болесни. Све су службе које људи имају од Бога дане, ако то човек примећује. Ако не примећује, узалуд да је „доктор свих доктора“ и да је „геније свих генијалаца“. Шта је вредело Ничеу, када је пљунуо на Бога и рекао да је Бог умро? Убрзо после тога је Ниче умро у лудници. Полудео је и испустио своју душу онако како је најгоре. Не треба ми да верујемо у Бога, него да знамо да Бог постоји. Бог је реалнији него ово сунце над нама. Он је у нама. Радост Божића и Васкрса, радост сусрета пријатеља, радости разноразне, које не може да да тело, већ душа. Она је слика Бога невидљивог. Зато кроз Свету Литургију човек, и да не студира теологију, сазнаје шта треба. Осети силу Божју. Шта је Бог, а шта човек, најбоље се осети у болници. Свети Јован из Сан Франциска, Јован Шангајски, велики светитељ руски, је сваке недеље по завршетку Литургије одлазио у болницу Сан Франциска и остајао са болесницима. Да он, као светитељ, види да је сам ништа. Да ће иструлити у земљи. Ишао је да види ко верује, а ко не верује. Да поучи да поштујемо и једне и друге. Владика Николај је говорио: „Ако хоћеш да знаш много, изађи у свет и научи се!“ Све ћеш научити. Гледај добре и научићеш се добру. Гледај зле шта раде и научи се да не чиниш никада зло.
Није лако духовно узрастати, али ништа лепше нема. Кад човек цеди мед, није лак убод пчеле. Али, мед је сладак и за многе ствари добро служи. Тако и наш живот нека буде живот у Цркви, живот у богослужењу. Да натерамо себе некада да идемо у цркву и видећемо како ћемо заволети Свету Литургију и трчати стално тамо где је Света Литургија. Био је један старац на Светој Гори, преминуо је пре неколико година, који је толико волео Свету Литургију и ишао све док није пао. Из цркве је излазио тек по подне, никуд није журио. Достигао је такав степен духовности, да су његови ученици док он спава слушали Литургију коју пева његово тело. Каква је тајна човек, тајна неба и земље… У телу нешто пева. Многи кажу: „Шта је душа? Нема је.“ Душа кад изађе из тела, тело постаје леш. Душа је за вечност створена. Браћо и сестре, потрудимо се да нашу духовну страну оздравимо добро. Да молимо наше докторе да нам помогну кад смо болесни. Кад болесник виче, да потрчимо њему одмах. Да имамо на уму, кад видимо болесног човека, да је то можда Христос. Обукао се у болесника да искуша нас, да ли ћемо бити онакви као што је Он рекао да будемо према ближњима. Да служимо… Ето, браћо и сестре, то је Света Литургија. Благо, које се не може ничим платити. Сво небо и земља и све звезде и сва сунца васионе и сви светови не вреде колико једна Света Литургија. На њој смо пили крв и узимали тело Христово.
Радујуем се што сте данас овде. Благодарим директору болнице, честитам славу њему, свим докторима и сестрама и помоћном особљу. Ви сте сви лекари као што су и просветни радници сви учитељи. То је најлепша реч. Нека буде срећно и благословено, нека да Бог да још дуго славимо овде и да се пресвето име Оца, Сина и Духа Светога помиње. Да славимо дивне лекаре Козму и Дамјана и да их молимо да нам помогну. Њихове мошти су на Косову и Метохији. Да молимо да помогну нашем народу на Космету и целом свету. Да Господ помогне свима. Нема ничег тежег него болест носити, нити више радости него се молити за болесне. То је нешто што нас чини да будемо слични нашем Господу. Срећна слава, срећни и живи били! Служите болесницима и бићете срећни и радосни. Најлепше је служити ближњем. Кад сам био у болници, знам како је лепо кад доктор и сестра дођу да вас посете. Ако су насмејани, већ сте на пола оздравили.
Срећно било свима, на многаја и благаја љета!
Линк ка вести: Општа болница Ваљево прославила своје небеске заштитнике Свете лекаре и бесребренике Козму и Дамјана