Више од пола века предано је служио Господу, носећи име Светог Краља Милутина, највећег средњовековног задужбинара, иза ког су остале десетине светиња чија лепота данас фасцинира зналце градитељства и ликовне уметности, а блаженим миром испуњава боготражитеље који им притичу из васцелог хришћанског света. По узору на свог небеског покровитеља, блаженопочивши Владика Милутин градио је и обнављао цркве и манастире у славу Божју, а на молитвену радост верног народа у ваљевском крају. Крају, у ком се родио и чији је био први епископ по васпостављењу Епархије ваљевске. Празник Светог Краља Милутина овде се минулих тринаест година у посебној радости прослављао, као једна од прилика да се вољеном духовном оцу заблагодари за све што чини и пожели да још дуго води своја чада путем Светог Саве и свих Светих Немањића. Лета Господњег 2020. Владика Милутин преселио се, како молитва каже, „тамо где нема бола и уздисаја“. Овде на земљи, због привременог растанка, у срца оних који су га знали уселио се жал, а његов имендан сада је прилика да му се за душу принесу молитве. У Храму Васкрсења Христовог, у раним јутарњим сатима, одслужен је парастос крај места на коме Владика Милутин почива. Службом је началствовао старешина саборног храма, протојереј – ставрофор Драгомир Јовановић, уз саслуживање свештенства из Ваљева. У капели Светог Јована Крститеља у Епархијском дому парастос је одслужио архијерејски заменик Епископа ваљевског, протонамесник Филип Јаковљевић, уз саслуживање и молитвено учешће запослених у епархијским службама.
Владика Милутин преминуо је 30. марта 2020. године у КБЦ „Др Драгиша Мишовић“ у Београду. Био је један од омиљених архијереја савремене Српске Цркве, препознатљив по благим и мудрим речима, монашкој смирености и великој љубави према људима и свему што чини творевину Божју. Његовом земаљском кончином Епархија ваљевска остала је без свог пастира, али пред престолом Божјим несумњиво добила још једног заступника.
Ј. Ј.
