Уз помоћ Божју, одслужисмо данас ову Свету Литургију овде на овој лепој гори, Дивчибарама. Помолили смо се Богу за „све и свја“, за цео свет, за наш српски народ на Косову и Метохији, за све људе широм планете Земље, коју је Бог створио, а човек је довео скоро до самог краја. Лепота овог храма и лепота ове планине, овог дивног дрвећа које нас окружује, ваздуха који лечи људе и плавог неба изнад нас и цвећа око нас су задивљујући. Најлепши украс овог храма јесте ви, браћо и сестре, народ Божји. Када погледамо сву ову лепоту коју је Бог створио, видимо да лепота говори о лепоти Творца. Диве се чак и безбожници који немају веру у Бога, већ више у Дарвина. И они гледају лепоту Божју. Сунце, које се дивно носи над нама, греје нас, некада и пржи, али без њега би био вечити мрак, тама и смрт. И опет има на овоме свету људи безумних, од којих се ми који у Бога верујемо грозимо када опсују сјајно сунце, које би све спржило да је ближе, а да је даље све би се заледило. Рука Христа, Логоса Божјег, га је поставила на своје место и дала наредбу шта да чини и како да се влада. И сунце слуша свога Творца. Ми који верујемо никада нећемо ни помислити, а камоли рећи, да је оно постало случајно. Велика наука расправља о граниту – шта је гранит и које тајне тај камен крије. Како рекоше, та тајна потпуно потире дарвинистичко учење. Неке научне хипотезе морају пасти пошто човек отуђен од Бога не може никако да каже: „Господе, Ти постојиш, а ја постојим зато што Ти постојиш! Да Тебе није, не би било ничега.“ Он – Творац је устројио све. Човек треба само да уме да благодари Господу за све то.
Браћо и сестре, неко се сетио ових дана да направи једну анкету и да хиљаде људи пита: “Шта би променили, када би стварали бољи свет?“ Различити људи су новинарима различито одговарали. Међу одговорима било је мудрих, али и оних безумних. Најбољи одговор, коме се дивимо сви који у Бога верујемо, био је: “Свет мењали не би. Нити можемо, нити умемо, нити ће ико на свету променити свет.“ Рече један мудар човек: “Ја бих створио много бољег човека.“ Какав диван одговор, браћо и сестре! Треба створити новог, бољег човека, јер Бог кад је створио свет у Светом писму пише: “И погледа Бог, беше све веома лепо и добро…“ Дошао је човек, икона Божја, човек слободе, цар који влада творевином, најсавршеније биће у свим световима, сем у небеском. Има слободу какву немају ни биљке, ни животиње, ни сунце, ни месец, ништа на овоме свету нема слободу. Све има заповест да чини што мора чинити и за шта је намењено. Свети оци кажу да овај свет није ни добар, ни рђав. Није ни стари, није ни нови, већ нешто између свега тога. Шта је проблем када су људи поставили питање шта да ураде да створе бољи свет? Овај, изгледа, не ваља. Свако нек процени докле је свет дошао и на шта ми личимо у овом свету са отровима и бомбама, са мржњом бескрајном, ратовима између држава, ратом брата против брата, ћерке против мајке, кума против кума… Мржња влада светом, браћо и сестре! У нашим селима и градовима се мрзи човек. Ето шта је упропастило свет – грех људски.
Целокупна природа осећа човека, зато што је он њен цар и када греши природа удара. Узвраћа сушом, кишом, градом, поплавама, олујама, цунамијима, најстрашнијим болестима које владају данас у овом јадном и тужном свету. Смрт хара свугде и не пита никога за године. Ето, човек је крив, а не Бог као што многи кажу: “Што Бог даје овако?“, а не уме да пита: “Што ја чиним оно што је Бог забранио?“ Ми имамо слободу да чинимо све што хоћемо, али није на добро према души нашој, онда према свету који осећа грех наш. Да ли може свет да се мења, браћо и сестре? Може, ако се човек најпре промени. Ако и ти и ја схватимо, ако смо до сада грешили, да нећемо више. Ако смо некога мрзели, нећемо више! Мржња је пакао, демонски дим, како оци Цркве кажу. Ако сам се опијао, нећу више. Ако сам ма шта чинио што је ружно и супротно закону Божјем, нећу више. Кад се човек буде поправио, поправиће се целокупна творевина, коју је Бог саздао. Она ће осетити човека као што је Герасим Јордански припитомио лава, Серафим Саровски медведа и многи људи овог времена на Светој Гори, који припитомљавају птице. Велики духовник на Светој Гори, који се скоро упокојио, припитомио је чак и змију. Долазила је, он је нахранио млеком и дао јој заповест: “Иди сада својим путем!“ Змија је препознала те речи, јер животиње препознају љубав човекову. Ако има љубав према животињама, према трави, према цвећу… А ако мрзи, оне онда узвраћају истом мером. Зато, браћо и сестре, на нама је, не на Богу, да будемо бољи и да нам буде свима боље и да природа не чини оно што чини. Да дође све у свој ред, као што је било у време када је Бог све створио, и да силе светске престану тући мале народе. Амин
Линк ка вести: Свети Пантелејмон – слава храма на Дивчибарама