Поштована браћо и сестре, заблагодаримо Господу што смо данас овде на овој висини изнад Ваљева, на овој земљи коју су газили монаси вековима и наш благочестиви народ српски овде долазио и Богу се молио. Увек се радујемо кад побегнемо из града у коме је мање мира и благослова Божјег него што има у једном српском манастиру. Зато је велики син Стефана Немање, Свети Сава, био веома мудар и призван од Бога да напусти царске дворе, порфиру и све што прати живот једног принца, знајући да ће све, па и царска круна, пасти једног дана и да цар мора да издахне на својој постељи као најобичнији смртник. Знао је да процени шта су вечне вредности. Када дођете у овај свети манастир, увек се сетите да је он посвећен Светом Јовану. Што чешће дођите и окрепите се духовно и у сваком другом погледу. Јер, само у манастирима и храмовима нашим можете чути речи: „Покајте се, јер се привлижи Царство небеско!“ То овде одзвања много гласније, јер је то рекао највећи ауторитет рођен од жене – Свети Јован Крститељ. Зато овде треба долазити на исповест. И не само на исповест, јер ако се човек исповеди и оде, а није се покајао што треба да чинимо сви стално, никада неће досегнути висине на које нас је Бог призвао. Данас је, браћо и сестре, Васкрсење Христово, недеља, и Рођење Светог Јована Крститеља. Два велика празника, али је недеља већа. Сваке недеље се сећамо Васкрсења Христовог. Да њега није било, земља би била гроб до гроба, смрт до смрти, грех до греха и општи пакао. Чули сте из јеванђеља веома кратке, али веома јасне поруке којих треба сваког дана да се сетимо. Најважнија међу њима је: “Не можете два господара служити.“ Једног ћете служити, другог презирати. Не можете служити Богу и мамону. То је богатство овог света, пролазно, труло, које мољац, рђа и све друго нагриза, краде ка себи. Али, сатана га нуди нама зато што зна да кроз светску славу и богатство може да сруши нашу душу и да уништи живот за свагда. Погледајмо како болесник у постељи умирући од најтеже болести жели да поживи барем још један дан, сат, минут… Зато што је овај живот непоновљив. Само сад смо овде и морамо ићи сутра. Ништа ово није наше, дато нам је да се служимо, а наша је отаџбина горе на небу, тамо где нам је Свети Сава, који крај престола Господа Христа седи заједно са свима светима. Када је овако на земљи лепо, чак и ако се човек мучи од болести и вапије да живи још који дан, замислите како је тек лепо Царство небеско… За то се треба борити свим силама овде на земљи. То зна човек који се бори са болешћу. Насладе и страсти овога света загорчају живот и када човек умире тада ништа не може да исправи. Ето Христове заповести да не можемо служити Богу и мамону. Наравно, то не значи да не треба да радимо сваки дан и да имамо. Треба радити, имати и другоме дати. Али, како каже један проповедник, највећа саблазан у 21. веку јесте то што је човек постао роб ствари, роб дроге, роб ужасне музике, роб мржње… Све то је немогуће да буде у Царству небеском и ако једно од тога имамо, треба да се покајемо, јер у Царство не може ући ништа што је прљаво, само оно што је потпуно блиставо и чисто. Данас је рођење највећег на свету од жене рођеног. То је Господ Христос за Светог Јована Претечу рекао. Он је био већи од свих пророка, стоји испред Мојсија великог. Он је пре и испред моћног, великог и видовитог пророка Исаије, иако је Исаија пророковао 750 година пре да ће доћи човек који ће проповедати покајање и припремити пут Господу. Како је чудесна тајна вере наше… Свети пророк Исаија види пророчким очима 750 година пре како иде Јован Претеча и равна пут, односно брише грехе, исповеда и говори људима: „Покајте се, јер долази Онај у чијој је руци лопата. Он ће плев бацити у огањ вечни, а пшеницу у житнице.“ Нема веће похвале на овом свету од речи Христових:“Ти си највећи рођен од жене.“ Благо Јовану! Зашто је то тако? Како је рођен? Чудесно, тајанствено, како је људима немогуће, а Богу могуће. Да у тим годинама мајка његова и отац свештеник роде Јована Крститеља. Дакле, на самом рођењу он није био обичан човек. Анђео Гаврило је рекао оцу његовом :“Зашто сумњаш?“ А он га пита:“Ко си ти?“ Анђео одговара:“Ја сам Гаврило, који стоји пред Богом, долазим да ти благу вест донесем. Добићеш сина и дај му име Јован!“Јован је добио име, како је рекао анђео Гаврило, кад је у Царству небеском донета одлука да он понесе то име. Ко год се зове Јован, нека се данас посебно радује. Велико име… Одрастао је у пустињи. Отац му је убијен, мајка убрзо преминула. Хранили су га и повијали анђели… Велики проповедник Јустин Ћелијски говори:“Јовану беше постеља пустињски песак, а покриваше га звездано небо ноћу и плаво небо преко дана. Другу постељу Јован Крститељ није имао, нити за другу знао. Никада није имао две хаљине, само једну, сашивену од камиље длаке, веома непријатну. Носио је око себе само један појас, којим се опасивао да му хаљина стоји како треба. Никада у свом џепу није имао ниједан новчић Римске империје. А и да је нека друга империја била, не би ниједан новчић свеједно ставио у свој џеп. Није му био потребан. Јео је само дивљи мед, за који Отац Јустин каже да је био горак. Негде се каже да је јео и скакавце. Хлеба никада није видео, нити окусио. Он се непрекидно молио у својој пустињи, слушао лавове како ричу и грозио се. Ко је био у Јерусалиму, зна како је близу Јудејска пустиња. Лавови га нису дотакли, Бог га је спасао. Јер, Бог је одредио њега да буде кум, да подигне своју руку на Христа и да Га крсти. Како је дивно кад Господ некога призове и да дар такав… Јовану највећем – да се кумом Божјим назове. Свакоме од нас пружио је неки дар, само ми то некада не видимо да бисмо уздарјем вратили Богу како је вратио Свети Јован Крститељ. Видели сте како је он живео… Никада чешаљ није прошао кроз његову главу. Само су два ока, као две звезде, сијала на лицу које је било кост и кожа. Кога су она погледала, тај би се стресао ако је грехе имао и радовао се, ако се кајао. Очистио је себе Свети Јован као нико никада у историји света. Тако га је Бог изабрао. Исаија говори да ће доћи да „припреми пут Ономе Који ће исто као Јован Крститељ прву проповед говорити:“Покајте се и верујте у јеванђеље!“ Најважнија реч, браћо и сестре! И опет велики Отац Јустин каже да се највећа проповед на свету садржи у речима:“Покајте се, јер се приближи Царство небеско!“ Зашто је то највећа проповед? Зато што она приводи самоме Богу. Сва мудровања наша у проповедима не значе ништа уколико то не проповедамо. Не можемо другачије Богу прићи. Јован Крститељ је велика прекретница. Сав чудесан и несхватљив многима. Многи би се уплашили његове појаве, али када је проговорио и критиковао римску војску, војници су устукнули и нису му ништа учинили. Убила га је једна жена, Иродијада, снаха цара Ирода, која је требало да се уда за девера свога. Тада је Јован, не стидећи се проговорио Ироду:“Не можеш за жену имати жену брата свога. То је безумље и безакоње.“ Зато је посечен мачем по наредби Иродијаде. Јован Крститељ је на тој прекретници високо изнад земље, а стојећи на земљи, гледао свет кроз Стари завет, а улазио у Нови завет. У Старом завету је видео грех и смрт и ништа више. Зато је као лав проповедао покајање. И зато је погинуо. Знао је да долази Господ Христос, Који ће све грехе овога света узети на Себе, бити распет на крсту и васкрснути. Ето радости наше, браћо и сестре! И ми се данас у овом дану веселимо, јер је Господ васкрсао и смрт је побеђена. Само од нас зависи да ли ћемо ући у вечно Царство Христово које нема меру. Сви светови који постоје и више милијарди сунаца је благи Господ поставио, а нама дао једно да нас греје. Благодаримо Господу што је дао и овај свети манастир, који живи и у коме се богу служи, у коме се доста људи исповеда и долази. Благодарим игуману Михаилу и оцу Арсенију, који увек овде вредно раде и украшавају за вас и вашу децу. Да манастир Светог Јована Крститеља буде што лепши. То је љубав монашка, чудесна, тајанствена, потпуно луда за овај свет. Кажу:“Они су чудаци, немају порода…“ А где је ваш пород? Шта то раде на великом скупу тамо када умиру, шта узимају, коме служе на том путу… Можемо бити благодарни, браћо и сестре, што ваша деца и унуци иду на веронауку. Чак 85 одсто деце основних, а 82 одсто средњих школа у Ваљевској епархији иде на веронауку. Хвала што сте послали децу да уче веронауку , хвала професорима и директорима школа који то подржавају. И по томе је наша земља лепа. Наша деца уче наук Светог Саве, да буду честити људи, да поштују родитеље, да љубе руку тати и мами, да посте колико могу, да се моле Боги како их уче мајке и да не праве грешке које смо ми правили. Изнад свега, браћо и сестре, да љубимо цео свет! Сваки човек је икона Христова. Не мрзимо никога! Срећна слава и нека Бог благослови све оне који нису овде. Догодине да нас буде пет – шест хиљада. Нека игуман са ове горе позове као Јован Крститељ, да сви дођу…