Беседа блаженопочившег Владике Милутина на Духове у Обреновцу, храмовну славу саборног храма и Градске општине Обреновац
Браћо и сестре, данас је величанствен празник. Толико леп празник да је најбоље ћутати. Јер, кад се ћути онда човек сабира и остаје то у нама. Овај доживљај који смо данас имали сви ми: деца, омладина, народ… Све то говори о величини празника.
Морамо да кажемо да овај празник није већи од Васкрса, иако је празник Оца, Сина и Духа Светога. Ипак, Васкрс је највећи празник. Ових дана очима духовности гледали смо како Христос васкрсава, браћо и сестре, ја мислим да сте то успели да видите, ако нисте немојте то пропустити у будућности. Тачно пре педесет дана, васкрсао је из мртвих и ми смо својим мисаоним, духовним очима, гледали ту силу васкрсења Његовога, дивили се и радовали се неизмерном радошћу. Јер, смрт је побеђена Његовим светим васкрсењем. А пре десет дана, очима духовности, надам се да сте и то испратили, гледали смо како се Господ вазнео на небо, одлази у горњи свет, прелази границу ововременога и улази тамо, преко обала временског, и улази у надвремено и вечно. Браћо и сестре лепота и једног и другог празника је што је Господ Исус Христос сео с десне стране силе небеске и данас он Богочовек седи с десне стране.
Знате, браћо, која је лепота бити човек… То је толика тајна, толика лепота… Поновићу речи Преподобног Оца Јустина Ћелијског, када је говорио, слушао сам га а и записано је: „Човек бити није шала!“ Тако је он узвикнуо, јер човек је с десне стране велике силе Бога Оца и Бога Духа Светога у личности Христа васкрслога, седи с његове десне стране. Браћо, бити човек је тек мало мање од анђела, како Свето писмо саопштава. Али, уласком у небески свет, када је Христос васкрслим телом сео с десне стране, тада је сваки човек постао мали бог. И зато, браћо и сестре, и Николај узвикује, велики Николај! Само што смо ми лењи, само што заборављамо, само што нисмо способни често да испуњавамо речи. Реч, коју је он рекао, то је могао да каже Владика Николај. Од нас неко, нисам сигуран… А рекао је: „Господе, у сваком човеку видим Тебе и зато немам непријатеља. Како могу имати непријатеља у човеку када си Ти у њему? Зато Господе, слава Ти за то.“ То је Николај рекао. То ми морамо да испуњавамо, браћо и сестре, то је пут наш, ми смо хришћани.
Овај празник казује једну велику тајну, открива велику тајну и разрешава велику загонетку. Овај празник говори да је човек створен од тела и да је Бог утиснуо у њега живу душу, која је Богом само потпуно бесмртна, прелази границе смрти, прелази границу ововременог и улази тамо, где ум људски не може да појми. Ти, брате и сестро, имаш бесмртну душу, то је порука овога празника, Свете Тројице, Оца и Сина и Духа Светога.
Још једна порука да знате које су силе душе наше, шта је то што покреће човека, шта је то што чини човека бесмртним. Нисмо животиње са анималним душама, ал’ би било лепо кад би Господ и њихове душе смртне увео у бесмртност, да се радују и птице и лавови и све. Али то је тајна. Није Господ тако хтео. Да ли ће и како ће, мали смо много да о томе размишљамо. Али, твоја душа је бесмртна, брате и сестро! Она може да умре ако живи без Христа, али она не умире да је нема, него умире у мучењу, вечном паћењу, а без Христа је све смрт, све туга и све умирање. Зато, брате и сестро, свако од нас има три силе, без обзира на то колико био интелектуалан човек, високог интелекта, или мање или најмање, то није важно. Свако има три силе: ум, вољу и осећање. Немојте рећи да је то телесно, све је бестелесно. Ум, воља, осећање – сила твоје душе. То не умире. Безумно је рећи да то умире, то је вечно, само са Христом Богом нашим.
Браћо и сестре, Света Тројица, празник данашњи, је највећа тајна. Замислите да Господ Исус Христос није хтео да нас остави саме и то је рекао: „И ево ја сам с вама у све дане до свршетка света.“ Када је васкрсао, када се вазнео у горње светове, блистајуће, неумирујуће, Он је рекао, пре него што је пошао горе: „Не бојте се нећу вас оставити сироте и саме, послаћу вам Утешитеља Духа, који од Оца исходи.“ Послаће га Он заједно са Оцем, да „замени“ Христа, и да Он, кроз Духа Светога и Он лично остане са нама у све дане до свршетка века.
Христос води историју света. Не ратници, не председници, не фараони и не цареви и краљеви. Христос Господ води историју света, ма колико се то њима свиђало или не свиђало. Он је бесмртан, све друго, од фараона до председника, власти ма које било, је све смртно, пролазно, и ништавно. Зато, твоја тајна најлепша и највећа је Црква. Христос је установио Цркву. Она је чудесна тајна коју не можемо одгонетнути. Замисли само то да ти ако немаш Цркве, не можеш бити крштен. Ако ниси крштен, ниси хришћанин. Ако то ниси, онда је све смрт око нас. Онда смо беда, онда смо ништа на овоме свету, онда смо кандидати смрти и кандидати гроба који гута све. Но, гроб је тачка, прозор кроз који се мора проћи да се тело остави земљи, јер је речено у Свето писму: „Земља си и у земљу ћеш отићи“ али, душом само к Богу, не дај Боже никоме у пакао! У ту муку, у тај ужас… Зато је Црква твоја овде с тобом, да те води да те руководи. И оно што је важно за данашњи празник: Господ је послао Духа Светога да остане у Цркви до краја времена и све што Црква доноси, каноне и прописе и законе и све оно што ми читамо, богослужбене уздахе и молитве, све је Црква установила преко човека, али провејавао је Дух Свети главама умних људи да сачине Символ вере, да нас науче да кажемо: Верујем у Једнога Бога Оца, Сведржитеља… Без Цркве нема напред, без Цркве нема светости, без Цркве немамо очи. Ноге су нам беспотребне, руке беспотребне. Ширити руке пред људима, и пред моћницима овога света је грех огроман. Зато је Црква твоја ту, у њој Отац, Син и Дух Свети – то је радионица живота. Ту је тајна. Ту провејава Дух, зато га и молимо: „Дођи и усели се у нас…“ Велика је тајна и лепота што је Дух Свети са нама. Не заборавите! Када су Григорија Богослова, једног од највећих умова Цркве Христове, стуба вере православне, док се још гонило Хришћанство, упитали: „Шта ви, хришћани, видите када вас ми сечемо мачем и огњем, прогонимо? Императори говоре римски, ви сте немоћни пред нашим мачевима…“ Григорије Богослов одговара: „Ми побеђујемо вас.“ А император се смеје и пита: „Како? Убијамо вас.“ А Григорије Богослов каже: „Смрт за Господа је победа наша.“ Каква је то сјајна реч, каква је то сила речи Божије, која је речена кроз светог Григорија Духом Светим… Ми кад гинемо за Христа, ми добијамо. Зато, горе срца, не бојте ничега на овоме свету! Ни запада, ни истока, нити бурнога Рима, ни јереси римских, ни Лутера, ни секти разних које је родила римска и лутеранска црква. Чувајте веру православну, волите свакога, поштујте и онога на истоку и на западу! Поштујте свакога човека који верује. Поштујте и оне који не верују у Бога, јер сваки човек је икона Божија. Али, не дамо и гинемо за веру православну и никаквим силама овога света нема уступка. Јер, ми добијамо кад гинемо за Христа, то је истина.
Брате и сестро, ко те лечи у Острогу? Ко? Дух Свети. Бог Духом Светим, преко Светог Василија. Освештао је тело његово и оно те лечи. Оно чини чуда, не собом, него Духом Светим. Не само он. Помиришите мошти Светог Владике Николаја у Лелићу… Чиме он лечи? Духом Светим Бог кроз њега лечи, а вером нашом. Целивајте и мошти и гроб Оца Јустина. Бог Дух Свети делује и преко Оца Јустина. Чиме он родитељима који деце немају, даје децу? Дух Свети делује преко светих Божијих људи. Видите ли, браћо и сестре, шта је Црква Христова. Каква је то тајна и каква лепота! Зато, Србине, зашто ниси сваке недеље у Цркви? Овде ћемо се научити свему што треба. Тамо негде не можемо. Тамо урла свет: „Распни га, распни“, а овде појемо: „Господе, љубави наша!“ То је разлика између Цркве и овога света, који у злу лежи, како је Господ рекао давно.
Данас је рођендан Цркве, мајке наше. Срећан рођендан мајке наше! Тиме је и наш рођендан, јер је наша мајка родила нас и рађамо се у њој. Данас је рођендан свих нас. Каква лепота и каква красота… И шта ти је Бог дао, брате, ма које народности био, није важно, волимо Бога, људе и природу. Обраћам се свима вама, брате Србине и остали сви, шта је Бог дао нисмо свесни. Да клечимо пред Њим и да благодаримо. Јер, најлепша молитва јесте када благодариш Богу, а не тражиш од Њега, јер Он зна шта ти треба. Кад благодариш, даје ти оно што је теби најбоље. Оцима цркве ове, председнику Општине Обреновац и његовим сарадницима, честитам славу овог храма, овог града и вашу славу. Браћо, горе срца, стојте усправно! Време лети, живот пролази. Будимо као Свети Григорије Богослов, као свети апостоли, који су били надахнути Духом Светим… Сетите се Петра који се одриче Бога и сетите се апостола, који су побегли испод крста… Кад су примили дар Духа Светога, шта је било? Оснажени даром Духа светог сви су изгинули, сем Јована Богослова. Али, и он је мучен за Христа Господа. Милиони хришћана у прва три века су гинули за Христа Господа. Реке крви хришћанске су проливене, али ти стојиш и сведочиш да је један Отац, један Христос и један Дух Свети непобедива Црква Христова, јер је Господ рекао: „Саградићу Цркву коју врата пакла неће надвладати“. Слава Господу што нама је то дао! Ми смо царски синови. Синови Оца, Сина и Духа Светога, синови Господа.
На крају, браћо и сестре, нека ваша тела буду чувари Духа Светога. Уселите Духа Светога у Вас. Потрудимо се молитвом и постом, праштањем и свим врлинама хришћанским. Када будемо заклопили очи, када буду хладне наше руке и очи остану без вида, то је час смрти. Само онда, ако будемо такви хришћани и имали Духа Светога, искорачићемо из времена у вечност и вечно живети са Богом. Слава Богу што је тако дао. Срећна слава и нека је благословен празник!
Епископ Милутин на Духовској свечаности у Обреновцу 2019. године
Педесетница у Обреновцу 2018. године