Беседа блаженоуснулог Епископа ваљевског Г. Милутина у Храму Покрова Пресвете Богородице на Велики четвртак 25. априла лета Господњег 2019.
Дан у ком нам је Господ дао Себе
Браћо и сестре, нека је благословен данашњи дан када смо се сабрали у Храму Мајке Божје! Њој је посвећен, њој долазимо често да се сусретнемо најпре са Господом Христом, а онда и са најсветијом мајком свих народа- Маријом, Пресветом Богородицом. Данас је велики дан, Велики четвртак, један од за нас најважнијих дана у коме је Господ установио Свету тајну причешћа.То је било пре две хиљаде година на данашњи дан. За нас, браћо и сестре, догодио се дан велике радости и данас треба да се радујемо и да не тугујемо. Да се радујемо, јер човек је данас добио заповест Господа Христа. Он није то наредио. Бог наређује само творевини. Сунце је јутрос морало да изађе. У пролеће све мора да се озелени, а у зиму да спадне лишће са дрвећа.То мора да буде, јер је Бог то наредио када је установио законе природе. Када је човек пао у грех, почео је да мисли да су закони природе „за себе“ и да природа ради по ономе како уме. То је велика заблуда, браћо и сестре. Свети Владика Николај иде дотле да нас учи овако: „Немојте да видите у природи законе природе, него у природи видите законе Божје. Природа нема своје законе. У њу су утиснути закони Божји. Јер, Онај који је саздао целокупну творевину рекао је шта и како треба да буде.“ Читамо сви из Светог писма: „Он рече, заповеди и постаде…“ Само Бог! Може ли човек данас са свом својом техником најмодернијом да нареди да нешто буде и постане? Не може! Може да нареди бомбама да убијају људе. То је човек. Достигао је ту „висину“, то безумље којим се хвале велике силе овога света. Браћо и сестре, лепота је видети у једном цвету кајсије, шљиве и јабуке, чудесну Логосову творевину. Он је наредио и да мирише и буде таква, а онда створио пчелицу да би расло воће нама за храну. Да ли смо свесни тога, браћо и сестре? Онда је ту пчелицу малу, која је тако вредна, послао да опраши воће и све остало и рекао јој: Ти ћеш мала живети кад будеш радила. Преживећеш целу зиму, зато што си заслужила за оно што си радила да једеш преко зиме, а онда ћеш да одеш и доћи ће друге мале пчелице… Не само што пчела ствара и прави мед, нешто најздравије на свету чиме не може нико да се похвали, благословена је и да прави восак, такође нешто што се никада неће кварити. Пчелице мала и добра, од тебе ће због труда који улажеш сваки дан горети на престолу свећа, дивна и прелепа. А камоли, браћо и сестре, да улазимо у страшни свемир… где постоје милијарде сунаца, како је отац Јустин говорио. Како је човек мали! Али, умом својим досеже до тог сунца најдаљег, до самог престола Божјег. То је дар и то је част које су нам дате од Господа. Каже се у Светом писму: Господе, шта је човек што си га створио и походиш га? На другим местима се може наћи да је Бог учинио си човека мало мањим од анђела, а славом и чашћу га венчао… Не као друга творевина, која ће у дану Суда Божјег сва изгорети у огњу, али неће нестати него се преобразити. У преображајном божанском огњу појавиће се нова, јер неће моћи вечно да траје она која је натопљена крвљу синова првих људи Адама и Еве. Није грех од јуче. Адам, који је са Богом разговарао, рађа синове. Један убија другога и тиме се земља обесвећује крвљу од руке брата. Тако, браћо и сестре, цео свет у злу лежи и стење, чекајући долазак Господа Христа. Зато је овај дан велики дан. Свети Јован Златоусти овако говори, благовести: Немој данас да тугујеш, јер дан је за радост. Немој да жалиш Христа, јер немаш потребе да то чиниш. Зато што је Христос сада с десне стране силе, Оца небескога у слави, Онај који је судија и живима и мртвима, Онај који је посадио људску природу са десне стране Оца. Треба ли жалити на Велики петак? Не! Треба се радовати јер се Христос идући на страшну и крваву Голготу, пошто је установио Свету причест, предао у руке безаконика. Како је то тужно! Тужно је, браћо и сестре, што је човек издао Христа. Жалимо данас и тугујмо, не за Христом, него за Јудом зато што је ученик издао учитеља! Уплашимо се тога да и ми некада у животу, када смо слабе вере, не учинимо нешто слично. Да се пред моћницима овог света не постидимо имена српског. Данас се многи Срби на западу одричу имена српског да би их волели Американци, Европљани и остали. Дају себи другачија имена, а Христа Бога и православне вере ће се одрећи негде и примити нови календар да би били слични. Коме? Ми постимо данас, тугујемо због својих грехова,плачемо данас због себе. Како дивно каже Свети Јован Златоусти: „Плачимо данас, браћо и сестре, због издајства Јудиног, што је ученик издао учитеља.“ Човек је издао Бога и то је беда и то је јад. Када је Господ рекао: „Један ће ме од вас издати“, Он се растужио. По речима Светог Јована Златоустог, то значи да је скоро заплакао због свог ученика Јуде и тиме показао да је он Бог савршене доброте, да жали за издајником. Тиме је показао нама да и ми тако треба да чинимо ако имамо непријатеља свога или пријатеља који нас је издао – да плачемо због њега и да се молимо Богу за њега. Господ му говори: „Зар Сина човечјег издајеш?“ Када је Петар издао Христа, каже Свето писмо: „Изађе Петар напоље и горко плакаше.“ То је Христос очекивао од Јуде. Када је учинио безумље да изда свог учитеља и Господа, да је само рекао. „Господе опрости, сагреших“, а не што је рекао јеврејима: „Сагрешио сам што сам издао крв невину.“ Али, није се покајао, већ је отишао и обесио се о дрво на самој капији града Јерусалима. Уместо покајања, он је изабрао најгоре убиство – самоубиство. Зато, радујмо се на данашњи дан! Господ иде да нам припреми Царство небеско. Ми се, ево, причешћујемо Његовим телом и крвљу већ две хиљаде година. Свети Јован Златоусти каже да Господ Христос седи са десне стране. Он који је искупио свет крвљу Својом и који целу васељену посматра одозго. Зато треба да се радујемо. Јуда чами у паклу и, како каже Свети Јован Златоусти, „чека Страшни суд када ће бити осуђен на вечне муке у паклу огњеном.“ Ето, браћо и сестре, из овога извуцимо много поука. Не стидимо се људи! Нека говоре људи за нас шта год хоће. Бог је дао слободу Јуди да га изда. Чини шта хоћеш, Бог није полицајац да те тера пендреком да нешто чиниш. Бог је љубав, а љубав нам даје слободу. Цени слободу, чини како ти мислиш да је најбоље, али знај: „како се сеје, тако се и жање“. То је живот наш. Сада је посејан, израста и рађа добар или јалов плод. Од нас зависи и најлепше је што је Бог дао слободу свима. Можемо Му рећи: Господе, нема те. Ништа нам неће нажао учинити, него ћемо ми себи учинити нешто нажао. Можемо радовати се и рећи: Господе, хвала ти! Ти си мој живот, живот васељене… Тобом сунце сија и тобом месец добија светлост од сунца. Радујте се данас што нам је Господ дао Себе и рекао: „Примите, једите, ово је тело моје, и пијте, ово је крв моја…“ Тешко човеку који дочека да га Бог не васкрсне у последњи дан! Биће му вечно мучење тамо где је Јуда издајник. Свети Отац Јустин је имао обичај да каже: „Живот, бре, није шала!“ Живот је игра, арена, где добијаш или губиш, нема трећег. Тако, браћо и сестре, радујте се данашњем дану, јер да Господ није сутра пострадао, били бисмо мртви сви, гробови. Радујмо се Њему, али плачимо над тим шта је човек учинио. Вечерас, сутра и прекосутра читају се јеванђеља. Чујмо историју! Слушајмо добро и учимо се сви највећој драми свих времена, драми Сина Божјег. Али, за три дана васкрснуће Господ Свог Сина… Срећни и благословени вам ови дани!