Беседа блаженоуснулог Епископа ваљевског Г. Милутина у манастиру Пустиња на Велики петак, 26. априла лета Господњег 2019.
Вратимо се да будемо као деца!
Браћо и сестре, ево нас и вечерас окупљених у овој светињи овде…Ових дана смо били у другим светињама Цркве Божје наше Епархије ваљевске. Славили смо Господа где год да смо били и наставићемо тако док год смо живи. Једини смисао живота нашег на земљи јесте служити Богу, јер то никада нећемо изгубити. Све што радимо и што имамо, све је добро. Имајући то на уму, треба да се подсетимо да смо овде на земљи привремено, послати да будемо гости на земљи, да заслужимо живот вечни. Или, не дај Боже, да изгубимо живот вечни. Онда је све узалуд, и што смо се родили и што смо радили. Не би без Господа имали смисао за молитву, смисао и знање за вечни живот, изнад свега веру у загробни живот. После престанка рада срца нашег овде на земљи, морамо испунити заповести Христа Спаситеља дату Адаму: Земља си, од земље си саздан и у земљу ћеш отићи. То је судбина свих нас, браћо и сестре, због греха који је Адам учинио. Ми смо синови и наследници његови и морамо проћи тај пут. Сам Богочовек Христос је прошао тај пут. За разлику од нас, био је потпуно безгрешан, без икакве кривице на Голготи пострадао. Размишљам ових дана о тој страшној драми, најстрашнијој у историји света… Када је Господ пострадао на крсту и када погледамо шта су људи урадили… Какав је човек тад био на земљи, а да ли је данас бољи, Бог зна… Говори Свети Јован Златоусти: Није данас туга за Христом, не треба да плачемо и да јадикујемо за Христом што је пострадао, већ да тужимо и да плачемо зато што је човек разапео Христа. Христос је цар славе и седи с десне стране Бога Оца. Он ће доћи поново да суди живима и мртвима. Тада ћемо Га видети сви. Тада ће васкрснути сви из гробова и сусрести се са Њим. Отац Јустин говори: Велики петак је дан у ком се сунце постидело људи. Помрачило се сунце због људског злочина. Не само сунце, протестовала је против човека целокупна природа. Чак су мртви васкрсавали у том дану. И камење се распадало, а у храму у Јерусалиму расцепила се завеса на двоје од горњег до доњег краја. Каже се: И би тама по свој земљи… Народ који је викао: Распни га, распни отишао је са Голготе, горко плачући и ударајући се у прса. Али, касно је било. Издали су Господа и мало њих је могло да се покаје тог момента.
Свети Јован Златоусти каже: Плачимо, браћо, за Јудом зато што је издао Христа. А зашто да плачемо за њим? Зато што је издао учитеља. Он је издао Христа, Онога који је васкрсавао мртве, а Јуда је то гледао. Погледајте шта значи новац… Христа процењују колико вреди… Ето човека на земљи! Христос је створио небо и земљу… И проценише људи да Бог вреди тридесет сребрњака. Каква беда људска! Зато Јован Златоусти говори: Не плачите за Христом, него за Јудом! Да је Јуда био мало трезвен, да га није ухватио тај демон новца, да се као Петар, након што се три пута одрекао Христа док је петао запевао, покајао и Господ га вратио да буде апостол, узвикнуо: Господе, опрости ми, слаб сам,издао сам те… Христос би му опростио. Овако, лежи, чами душа његова, чекајући Страшни суд да се потврди казна… И данас, браћо и сестре, има много људи који се опредељују за пакао, који не посте и не причешћују се, јер је то за њих нешто смешно. А то је живот, смисао живота. Ако не постимо, не можемо имати чист ум. Не може ум човека који стално мрси да буде бистар, да очима и мислима својим гледа Христа Господа. Не може, браћо и сестре! Све су то наши Свети оци нама оставили. Све су то они тако чинили и данас ми треба то да чинимо.
Овај манастир је стар вековима. Наши преци су га подигли у славу Господа, а у част Мајке Божје. Подигли су га не да би се похвалили, него да се они моле Богу и да оставе потомцима у наслеђе, да се и они моле Богу. Данас је другачије. Мало нас је овде. Ја познајем доста Ваљеваца. Мало је парохијана. Истина, стари су, а и отишло је много у градове па и нема ко. Све се мање рађа деце. Ја сам као дете долазио овде. Памтим ове вечери и зато сам рекао игуманији да ћу доћи вечерас да обновим сећање. Кад сам био мали, овде сам долазио и упамтио све како је било и то ме је одвело у манастир, ономе што је једино вредно на овоме свету – Цркви Божјој, Господу Христу. Данас је тужно време. Деца се не рађају, њиве пусте, кућа све више празно, а тиме и црква све празнија и празнија. Браћо и сестре, то није добро. На тај начин постајемо непријатељи сами себи. Када не рађамо, неће бити никог да наследи оно што су наши стари нама оставили. Као овај свети манастир да се овде окупљамо. Да Бог да, да буде чешће него три – четири пута годишње. Да се ваши синови и унуци жене, ћерке и унуке удају, да се деца српска рађају. Да буде пуна црква, пуна држава и буде све лепо и честито као што је некада било, а не као што је данас. Радујмо се и Великом петку! Да није било Великог петка, ми сви бисмо били гробови. Не би било васкрсења и уласка у вечни живот.
Христос Господ је цео свет спасао својим распећем, а васкрсењем запечатио смрт и поломио окове паклене, извео праведнике све из пакла, а онда им рекао: Ви сте, браћо и сестре, бесмртна бића. Ако хоћете да уђете у Царство Божје, будите пуни љубави, пуни доброте према свима, а највише према непријатељима. Мучен и шибан, Он је са крста рекао: Оче мој небески,опрости им јер не знају шта раде! Како је то дивно… И ми треба да кажемо нашем брату, нашем комшији, нашим пријатељима: Опрости, брате, иде Васкрс, нећу да будем у завади ни са ким. А за ове несрећнике који нас терају са свете земље косовске , треба да чинимо као Патријарх Павле што је говорио: Господе, уразуми их да се врате на прави пут и да не чине зла која само сатана може чинити. Тако се молио велики Павле. Никада никога није осуђивао, јер је знао да мора доћи пред Христа Бога. Ако дођемо пред Њега са мржњом према некоме, нисмо се измирили, авај! Нећемо ући у Царство Божје. Јер, тамо се не улази ако неко некога мрзи.
Браћо и сестре, иде Васкрс. Брзо праштајмо свима! Лепше се живи када нисмо ни са ким у завади. Нека је благословен данашњи дан, Велики петак. Овим сестрама Господ нек да свако добро, да их укрепи да живе још дуго, да држе ову свету обитељ и служе Богу. Вама, драга браћо и сестре, нека Господ благи помогне и радујмо се, јер ће за два дана Васкрс! То је велики празник и радујмо се, не само због нас, већ због наше деце, унучади, анђела Божјих који личе на Христа. Они не знају како је то Христос васкрсао, али они осећају. Видели сте како је то било на Цвети: деца поздрављају Христа, а после пет дана одрасли вичу „распни га, распни“. Деца ћуте, не говоре ни реч. Зашто? Зато што су дечје очи познале Христа. Фарисеји и разбојници који су Га убили, нису Га познали. Треба рађати, гајити и волети децу, јер то су анђели. Погледајте дечје очи и видећете како су безазлени. Намрачи се мало дете кад нешто кажу мама и тата, али брзо се развесели. Деца нису злопамтила као старији. Вратимо се да будемо као деца, јер је Господ рекао свима нама: Ако не будете као деца, нећете ући у Царство Божје. Нека је овој светој обитељи и свима вама срећан Васкрс. Христос воскресе!
Изворна вест